Život Dra Jovana Subotića 1

писати, да се од ггрилике види, како смо нас двоје започели друштво, које смо кроз дуг живот до седе моде старости одржали. Слатка Музо, примж љубавника верног У наручја топла, Напојп га бистрим струјама пимплејскжм Угаеи му ватру, Коју му у младим прсима потпали Силна љубав к теби. Ах! како је јако моје срце било Недужне му прси. Кад је ухо чуло иебесне ти ap*e Божанствене гласе. Каква ми је језа пролазила кости И сплетала језик, • Кад је оно ирвп пут видило твоје Сундезрачно лице! Како се јестество закрасило цело, Око мене онда, Кад сам те на малом иемарљиво чоту Спазио прострту! У рукама ти си њежнжм позлаћену Држала китару; 34 ) Плава ти се коса таласала тихо По блесноме врату; Холу главу зелен красио је венац Од бесмртпог лавра; Жз недара белих стидљиво је руже Мирисала душа! Немарљиво ти сж на мирту се нагла. Твоје витко тело Љубила је бела одећа у ситие Савијена боре; Пуначке су т’ прси оилио слатке волне 85 ) Дизале радости; С плаветним се твојим покривалом лахор Играо несташно. На округлим, свежим образима стид је Иоставио престол; А с иурпурне усне невиии је љуико Церио несташдук!

8 *) грч. кгвара, евирала са четири жице, налик на тамбуру Зб ) руе.-слов. вал, талас.

121

Ђаковаве