Život Dra Jovana Subotića 1, S. 133

писати, да се од ггрилике види, како смо нас двоје започели друштво, које смо кроз дуг живот до седе моде старости одржали. Слатка Музо, примж љубавника верног У наручја топла, Напојп га бистрим струјама пимплејскжм Угаеи му ватру, Коју му у младим прсима потпали Силна љубав к теби. Ах! како је јако моје срце било Недужне му прси. Кад је ухо чуло иебесне ти ap*e Божанствене гласе. Каква ми је језа пролазила кости И сплетала језик, • Кад је оно ирвп пут видило твоје Сундезрачно лице! Како се јестество закрасило цело, Око мене онда, Кад сам те на малом иемарљиво чоту Спазио прострту! У рукама ти си њежнжм позлаћену Држала китару; 34 ) Плава ти се коса таласала тихо По блесноме врату; Холу главу зелен красио је венац Од бесмртпог лавра; Жз недара белих стидљиво је руже Мирисала душа! Немарљиво ти сж на мирту се нагла. Твоје витко тело Љубила је бела одећа у ситие Савијена боре; Пуначке су т’ прси оилио слатке волне 85 ) Дизале радости; С плаветним се твојим покривалом лахор Играо несташно. На округлим, свежим образима стид је Иоставио престол; А с иурпурне усне невиии је љуико Церио несташдук!

8 *) грч. кгвара, евирала са четири жице, налик на тамбуру Зб ) руе.-слов. вал, талас.

121

Ђаковаве