Život Dra Jovana Subotića 1

Како тебе нежно срце моје воле, Љубљена тиранко 1 Како бих ја слатко на меканом твоме Одмаро се крнлу! Како л : бих на топлим прсима веселе Проводпо дане! Прими ме, богињо, ја ти се заклињем Бити вечно веран! Нити ће ме красна долпна од тебе Одмамитп моћи, Нити ће ме кадгод долина трњавна Поплашит' од тебе! Ја ћу ра[до] о тобом младо терат' стадо На китњасту пашу, И светлим тропејма 36 ) и громном слављењу Отказати света. Ја ћу с тобом радо на ливади роеној Устај уће сунце Гледатп и птпца умиљато слушат’ У лишћу певање; Са тобом ћу радо лешкати у хладу Лиснатога храста, Када врело подне оштром стрелом збије У гомиду овце 5 Са тобом ћу радо по дубрави шетат’ И песме извијат’, Кад се млако вече у танком оделу По долииах простре. У твоме ће друштву пролеће ми битп Рај вишњег блаженстваТи ћеш меии зиму у најлешие земно Пролеће претварат'! Прими меие, Музо, и научи елатке Изводити гласе; Научи ме песме умиљате певат' И свиратн љупко, Да уморен дању вече у твом крмлу Засладити могу! На место ове Музе могла би лако сеети каква млада лепа Карловкиња, па би се свака жеља љубавника овде изражеиа могла остварити. Јер с једне стране долази и онако љубавиида

8В ) грч, трбпагон, знак победе, споменик.

122

Ђаковаве