Život Dra Jovana Subotića 1

Жмао је већ 18 годпна, кад га једаред спахиоки пандур код робије неколико пута по леђих штапом опанп, што му тобоже лагано ради. „А, не ћеш тп мене више ударити“, рекне млади паорски спн у себи, кад се пандур удали, па кад дође на вечер куКи, обеси мотику на њен клин те омркне код куће у Иригу, а осване код тетке у Карловцпх. Зпајући, да му отац не ће допустити да ушши што је наумпо, оде и без с Богом остај, не казујући ником ни да иде, нп куда! Унутарњп позив буде овом приликом јачи, него п очпнска кућа, и материнска нежност, и страх пред оцем. Отац његов бпо је строг и бесан човек; а држао је да има п разлога к тому. При крају XVIII. века била је последња куга у Срему, и беснела је јако у Иригу. Твој дед био је онда дечак, и са правим пожртвовањем помагао је свештеницима при отправљању њихове дужности у стану, у ком се бијаше народ сместио; он им је иосле сваке службе Божје наФору де.тио, а то је било опасно, јер се тим лако могао приближити онима, који имадоше већ ту ужасну болест у своме телу, премда се спољњи знадп још не видеше, а то је било довољно да и он смртну клицу у себе добије. Отац му је народ храном опскрбљивао, не пазећи, што се излаже погибели да кужни зрак у себе увуче. Еад се куга уталожи, дође судац да развиди, ко је какву заслугу стекао, те запита и оца твога деда, шта желп, да му цар за његове заслуге учини. Овај одговори, да жели, да му се допусти да може по целом Срему брашно продавати. Судац се насмеје, паму одговорпг „Кад то желиш, биће ти жеља испуњена“.

11

Поп Аћим