Život Dra Jovana Subotića 1

Из овог видшп, да ти прадед својомжељом нпком није натрунио, и да не могаше нпко на њега тога радп зажалити. На сваки начин добио је најлепшу награду, унутарњу свест, да је дужност поштеног човека пзвршио, кад је браћп у невољп послужио, не пазећп па опасност властитога жпвота. Но ово дело већ по себи улије му осећање, да спада међу боље људе, па је по том и одсечније и самосвесније и говорио и поступао, а то се у свету појављује као већа строгост. Зато се и његов спн препоручи без сваког опраштања, и побегне у Карловце, те се уппше у ученике иовоотворене гимназије. Неколико дана није отац знао, куда му је спн. Најпосле јави му рођака пз Карловаца, да је Аћпм код ње 'и да иде у гпмназијп у школу. То не бејаше оцу по ћудп, те упрегне одмах pnfey у таљиге, па осваие у Карловцпх, наће спна. метне га на та.љиге, па хајд’ у Ириг кући. Шта треба њему поп у кући; он је паор, па п синови ва.ља да остану што им је п отац. Но Аћим бејаше окусио науку, и та му се далеко слађом учини од робије. Зато после два три дана нестаие га и по други пут. Сад се отац на њега тако расрди, да га више п не потражи. У свом срцу изрекне, да му више нпје син, да га искључује и из срца п из пмања, и оставп га судбинп. И доиста је реч одржао. Док је жив био, ретко га је походио, и увек је што од њега или у новцу плп у храни односпо. Опгурно је мпслио, да има иа то ираво, као на накнаду, што га је више годииа у детињству хранио. А кадје умро, оставпо је све мдаћем сину п овога децп. Но хвала му и опет, што је барем припустио срећи, да му она заступи место код старијег спна. Као

12

Поп Аћим