Život Dra Jovana Subotića 1

Нп она поповска ха.впна у којој се запоппо пе бпјаше плаћена. Отац му је иетом бпо дао направптп хаљине, a.in нх платитп мораде он сам. Кад се бпр збере п кесим 2 ) од сеспје у кош саспе, доће отад с таљигама ж однесе толико жита, колпко су хаљпне вредиле, те попа остане скоро без крме 3 ) за пдућу годину. Сећам се, како мп је матп говорпла, да јој је свекар толико ножева у срце забо, колпко је врећа натоварио: алп он је ћутао, п чптаво радостан био, да може оцу и пнтереса датп, па је стпснуо срце. Него јој никад у животу не бејаше мило, кад год јој је свекар дошао, премда га је увек како ваља дочекпвала. Она мора туђе да радп, да себе п мужа хранп, па тек што је овај прву храну сабрао, која ју је могла од просјачлука спастп, а отац његов дође, те без сваког мидосрђа све пм пспред уста однесе, а могао је само једну годину још пречекатп па бп му се с благословом и ушуром вратило. Но младост п вредне руке попадијпне победе све незгоде спромаштва; не проће нп годпна дана, а млада попина кућа сија као младост сама; и са новим чланом обптељп, 4 ) спном Василпјем, уселп се у поппну кућу радост п срећа. После две године да му Митрополпт парохпју у Добринцпх, и ту је преко 48 годпна служио, и жпвпо док није п тебе и твоју сестру угостпо. Тп се сећаш сигурно оне славе коју сте у Добрпнцих пмали, кад сте деда походили па оне орахе млавили, које вам је он са дрвета млатио! На жалост, онда већ није било у кући праве душе њене, попадије Саре. Она бејаше већ 1849. у крплу мајке земље на добрпначком гробљу, п вп сте јој на гробу са мном заједно чпсту сузу на жртву прпнелп.

'-) бир, оно жито што ожењен парохијашш даваше сваке године својему нароху (садседаје у новду); кеспм, аренда, али не у новцу него у житу (наполица). s ) храна; обично се тако каже храна аа марву (гагћа). 4 ) породица.

14

Поп Аћим