Život Dra Jovana Subotića 1

Друга твоја браћа нпсу нп деда познали; јер једнп бејаху врло малж, а другп још п не рођени, кад је он 1861. поред гроба своје сапутнице у црну земљу легао да јој вечни, вернп чувар буде. Дед твој био је у својој младости врло леп човек: висок и румен, са пуном, црном брадом. Он је био у свом жпвоту целога века прави свештеник. Живио је само за своју цркву п службу, тако да га је у свему другом морала заступитп супруга. Он је био, тако рећи, гост у својој кући. Колико је пута ваша мајка рекла му: „Море тп се нпмадо не осврћеш за своју кућу.“ А он би јој одговорпо: „Моја је кућа моја црква.“ Него је и била ова боље уређена, него многа варошка. Кад су се оно годпне 1824. почеле цркве по Срему изнутра моловати, његова је бплаједнаод првих готова. Није било јутрења малог на ком он није био; а тако псто и вечерња. Његов супарох бијаше добро честит човек, него је опет са своје стране впше гледао за својом кућом него за црквом. Имао је јаку вољу на трговање, и услед тога више га пута nuje бпло у селу, него што јесте. За такова одсуства отправљао је поп Аћим све његове свештеничке п парохијалне дужности, и то из саме чисте, добре воље. Служио је из пуне душе и дубљине срца; и зато је народ увек цркву пунио, кад се служба Божја служила. Нојао је као славуј ; пак будући да мује супарох поп Тодор Љубинковић диван глас имао и велики мајстор у појању био, то је при оиелу или иа великом јутрењу, а нарочито на Велику Суботу, кад су иа јутрењу Христа погребена опевали, било милина слушати.

15

Поп Аћим