Život Dra Jovana Subotića 1

Ја пођем корак даље: „Истпна је!“ Мој отад имао је дубоко лежеће очп, п њетов поглед могао је бптп врло страшан. Тпм ме дакле погледом погледп не говорећп ни речп. „Зар сте Вп кад год без гаћа на вечерње ишли!“ проговорим ја на то. Бпло је мало неразборито, алп нпје долазпло пз зла срца. „Хундуте један!“ бејаше сав укор тога беспрпмерно доброга оца, аја сам се после и срамотио и сам на себе љутио, што сам ма п влаСдпрнуо у тога свештенпка, којп бпјаше сама дрквена чистота. Па ево ти најпосле п ове, да видиш, да си пмао деда, који исто тако бејаше жпво осећање дужностп, пристојности и обзира на свет, као што тп је п отац. Бејаше слава у Путпнцпх, храм цркве. у лето, али не знам впше о ком свецу. Црква добрпначка пмала је све, што годјој требаше ма за коју прплику, дакле п мале топове из којих се пуцало о свечаностпма црквенпм, дакле п кад је славила црква. А Путинци бејаше мање село; паросп су се још, мање о цркви брпнули. Еле ие бејаше много чега, па нп топова. Замоле мога оца да им дође на славу, али уједио понесе и топове. Не би ои ником црквено добро поверпо пи за живу главу, па зато сам на кодих, на којпма је у Путинце пошао, понесе и три топића, па пх опет узме собом на иста кола, на којпма се ноћу иосле славе кући вратио. Ова су му кола дали Путинчанп ех offo') а ои нпје знао, да еу код ногу продераиа.

7 ) скраћсно од лат. ех officio, службено, по дужности.

22

Поп Аћим