Život Dra Jovana Subotića 1

„Ваљда тебп?“ насмеје се он, Ја сам бпо онда тек деран. „Ни менп“, одговорим ја. „А да коме?“ ..Себи!“ рекнем ја и’ станем се пакосио смејати, како сам га надмудрио. „Иди, хунцуте један !“ рекне на то смејући се родоено отац, уживајући у оштроумљу свога синчића. Једаред смо пра.ш жито. У тој операцпји бпо је његов посао вућп воду и сипати на жпто, а мати га је опет са мном прала, па на поњаве растирала. Кад се жито осушпло, онда га је отац у вреће сипао, а ја сам му те држао. У лето, кад се жито пере, страшно је врућина, и сеоски попа радпо је посао сасвим у гаћах и кошуљи, без реверенде. Посао се свршава обично око вечерња, и онда је нопа обукао чизме п горњу хаљину, па је сасвим чисто отншао у цркву и вечерње одслужио како типпк гласи, макар данпје никог у цркви било, пајеи сам он вечерње одзвонио. Радно доба одводило је на посао п самога црквењака. Знајући ја, да је мом добром оцу конзисторија прилика из пакла, рекнем му: „Јесте ли чули да су Вас тужили конзисторији?“ Онда су деца родитељима говорила „Ви“. Ои се тргне. „А ко ?“ запита већ уснлахпрено. „Не знам ко, али сам чуо да је нека тужба послана у Карловце.“ „Па што су ме тужили ? “ запита старина полу не верујући, али ипак узнемирен. „Што идете на вечерње у гаћахи тако га одслужите.“ Ои се наново тргне. То би бпло у његовпм очима право богохуљење, и зато се збиља узнемири. Најпосле ие могаше веровати, да је ко то и могао казати, кад не бејаше истина, одговорп: „То није истина!“

Поп Аћвж