Život Dra Jovana Subotića 1

2б

менем, да бпдругецрквепоказале, па l4 ) тако дуготрајно, ппсто, примерно службовање чим тим признале. II доиста, позове га патријарх у двор, угости га свечано, и припаше му појас којп бијаше еам носио. Овај је био мало шири пего обични појасеви, које носпше свештенпци; али је п службовање бпло много опсежнпје него што бијаше код свих других, Ту мп услугу није никад заборавпо. Радовао се том појасу као дете, алп не појаса ради, него што се тпм показало, да нпје горп од бољих. У прве дане као што ми је слатка моја мајка приповедала, стао би на сред села, на раскопчао горњу хаљину, да све четпр стране села виде, да је појас, што га је патрпјарх сам носио, а не онај нлаветшт, што га и сви јучерашњи ђакони носе. Али накратко пређе та радост; он савпје своје црвено одличије како треба и остави га у орман, у архпву. Чудно, са његовим иојасом бијаше то исто, што са мојим орденом св. Ане 11. степена. Прилпком славе тпсућогодишњег иостојања Руспје добију 1862. многи словенски родољупцп руске ордене, па добијем и ја св. Ану на црвеној пантљицп за моје књижевно нословање више од 25 година. II ја сам обесио тај ордеи око врата, најпре, да впде познаници, Да нисам ни ја мачји кашаљ, а после кад сам морао на царев дан и велике светковиие, на које сам као септемвир „аузруковати“ морао. А после га метнем са ноштовањем у моју ризнпцу, у којој истииа није било блага, али у толико више простора. У старијпм годинама чинило ми се да то изгледа сасвим детињски, кад стар човек обеси оно мало црвене пантљике са крстом око врата. Уважио сам га, јер ми би-

14 ) Суботић је првобитно хтео овде да каже нешто друго, јер у ркп стоји „да тако дуготрајиу чисту примерну“, онда је ово изменио у „дуготрајно, чисто, примерно“, али је „да“, остало, а очигледно иема више смисла. Овде је „да“ промењено у ~ua“.

Поп Аћим