Život Dra Jovana Subotića 1

јаше мижо, да је велшкп свет сдовенски тпм показао. да и мене броји у своје уважене спнове, а:ш га нпсам носио, што мп се чпнило, да то озбиљном човеку не доликује. Кад ми умре мати, са којом је 42 годпне лепо проживео, био сам у страху, да наскоро за љом п љега не изгубим, и проведем првпх шест недеља код њега, не испуштајући га с ока, п употребљавајућп све. да га кроз то опасно прво време срећно проведемо. У томе мп поможе брат Васплије пз свпх својпх сила, п имадосмо радост, да је срећно прекужпо п још 12 година после ње жпвео. Алп је живео као какав правп аскпт, 15 ) сам, најиростпје, скоро спротпњскп. Нисмо ra моглп наговорпти да дође илп к мени у Новп Сад, плп код брата у Земун. Највећа му је радост бпла онр банке, које је за то време поред помоћнпка на свој део добијао, међу унуке поделити. Године 1858. издам ја L књпгу мојих дела,' п однесем му једну, да се каткад по којп час њоме забавп. У овој је књпзи штампана моја песма: „Стари свештенпк 11 . Та је песма била он. Мора да му је годила, зашто кад год сам каснпје с вама к њему отишао, а то је бпло почешће, да му не дамо приступити мислп, као да је од свег света остављен, иашао сам ту књпгу на његовом асталу код кревета код те песме отворену, п трагови су показпвади, да ју је морао много пута у рукама држати, .а сигурно п читати. Али иикад, ннкад и нп једанпут није о њој нпшта поменуо. Последња му је радост била, кад су мене годпне 1861. у пролеће Сремци за првог поджупана изабралп.

1S ) грчка реч, испоспик, који од побожноети меће своје тело на муке.

26

П(Ш -Аћим