Život Dra Jovana Subotića 1

чисто орибани сто, па изнеле на њега једно стакло комовпце п једну зделицу оцта у ком је бп.то насуто уња. Сад су се та два старца прекрстпла. мало комовпце напили, при чему нпје смело пзостатп: „Спас’ Бог, христјашше! На спасеније, христјашше!“ па су онда кпдали мале залогаје од леппње, наквасили пх уљем п оцтом, п тако слатко кусали, да су уста бпла пуна воде онима, којп су гледалп како онп сладе. Кад је била добре воље, п кад је пмала мање посла, онда им је донела и коју боцу црна впна. које нпје бпло баш од онога најбољег, ал’ је ппак, од игумана 1 ) Прпнеја у Ремети купљено, међу она впна спадало, која нпсу била крштена, премда су за хршпћане одрећена била. Та два лепа старчића нпсу такога впна код куће имали, а бољега у Добрпнцпх ие бејаше добптп нп за које новце: разуме се дакле, да пм је падало слатко, нремда је каткад мало п цпкнуло, јер поп Аћим не пмађаше подрума него коморе, а где нема добра подрума, ту нема вино најбољега чувара. Па су се богме п заруменнлп, те п проћереталп, а твоја је мајка узела преслнцу у руке, села на даске од простог кревета близу њпх, те их гледала и слут гаала, а доброта јој се на лицу спјала. Сигурно се сећаш на њеи без, којп бејаше она отпрела п откала, па ми гадала, да мојој деци дар од старе мајке сачувам. Као да су га вилинеке руке преле и ткале. Све су се жене на њу угледале п њену вредиоћу. Дух њен усели се у женскн пол у селу, и Добринчанке бејаху од радиности на гласу. Кућу је држала чпсто и снремљено, да су највећа сремска госнода најрадије код ње на коиак долазила, јер су сигурни билп, да ће најчистпју собу наћп II у свако доба најукусннјп ручак или вечеру.

i) у рки. стојп само „игма“.

30

Попадија Сара