Život Dra Jovana Subotića 1

ппшем, па кад је се зажелиш, а ти прочитај ово мало редова, онп ће тпмилој слпди увек нову свежост датп. Твоја је мајка била у својој младости сниска, алп здрава п пуна једрине. Казпвао ми је деда-попа, да се све тресла земља, кад је оштрпје ходила. Ја сам се мало каснвде родпо, па ју не познајем из њене цветуће младостп. Већ је била старпја, кад сам ја мало поодрастао. Од многог посла и радње била је скрхана; а проклети ревматнзам јако ју бејаше обрвао ; но мени је ипак увек била најлепша госпођа, која је у оно време по земл.и ходила. То су сигурно учиниле очи, којгхма сам ју гледао. Она је била најбоља мати, иуна матерпнске нежности, сама материнска љубав: а ја сам био, смем рећи, јер сам од ње чуо, материна маза. На самој самртној постељи казала ми је у сузама радостп: „Нпкада ме, сине, ниси нпчпм увредпо, никада ми ниси што на жао учпнио. Ходи да те мајка на самрти благослови!“ Те ти речи показују најбоље одноша,ј измсђу твога оца и твоје старе мајке. А вредна је била твоја стара мајка, да јој није било на далеко пара. Шта је то било њој у поноћи устати, пак једио два три сата прести. Онда умеситп хлебац и до зоре извадити из пећл лепиње. А у то почети прати кошуље, па до ручка и те опрати, а уз то ручак зготовити, живину иахранити, кућу почистити и старог учитеља Илију и још старијег суседа грк-Нетра почастити. Част ова стајала је у томе. Гости су дошли баш кад се лепиња из пећи пзвадида. Онда ју је мајка твоја раскинула, и сваком по једну половину дала. Посадила их је за свој бели.

29

Попадија Сара