Život Dra Jovana Subotića 1

рпшта. А, ала бејаше све то сјајно, чудно, страшно, преконаравно, па лепо, па слатко ! Не мо’ш заспати до поноћп, док не почне већ п каратп. Кад сам дошао пз Карловаца, доцннје из Сегедина и Пеште, кући, тако ми је бпла лепа, мила, слатка и сјајна та мала кућпца, као кад сам на добриначком унпверзитету колегије учитеља Илије слушао, премда сам већ познавао скоро све, што је највпша култура у операма, балетима, трагедијама, на илатну, на виолинп п клавпру родила била пт. д. Како ми п сад игра срце, кад се у јутру родп сунце, аја у великој соби на плаветном канапету спавам. Врата се одшкрину, и мајка се полагано ушука у собу, носећи у руци прекрасну ружицу или други какав леп цвет, па ми га онда метне на прса, пољубп ме тихо, тпхо, само да ме не пробуди, па онда је нестане. А кад сам бно болестан, чега је у првој младости много било, онда да си је тек видела! Као да сам анђео хранитељ код мене седи и око мене лебди, тако је изгледала. Не може другом нп на ум пасти оних сто п сто ситница, које болесника разбирају, угодно забављају, олакшице му нружају, што је она све знала и тако чинила, да [je] сама њена рука, њеи поглед, њено лице био персониФицирани врач врачеј, Ешкулап. 5 ) Него сам морао пустити да се цела народна медицина на мени покуша. Било је ту: гледај у вечерње небо у звезде, па говори: „У вече и звезде и жљезде, а у јутру ип звезде ни жљезде.“ Било је: свуци се го, наг од грознице, па скочи кроз расцепљеиу коприву; де попиј паука, не

e ) лекар над лекарима, Ескулап (лат. Aesculapius) ; син Аполонов. Стари Грци и Римљани су га поштовали као бога лекарства. „Књпге Мат. Срп.“ 1. 3

33

Шпадија Сара