Život Dra Jovana Subotića 1

Суботић прича сину како ее у детињетву забављао. Кон. му је био палица или очешана трска, генералски шешир од папира, сабља једна одељана дашчпца, а он (син) има баш правог коња, праву сабљуи капу, и војничко оружје. Топови су били у Добринцима од блата, али су пуцали. Описује како се праве. Стреле се правиле од трске. Свирале су биле добриначкој деци врбове звиждаљке, гудало и егеде од кукурузовине, бубњеве су правпли од орахових љуеака на које привежу концем иверак. Од старих пропнса и протокола правили оу трубе. Све је то сад у његова сина лепше. Алж беше нешто на чем му могаше и син завидети, а то је: ићи лети „у кошуљици гологлав и босоног по сред пута по прашини“. Само је при том било зло што је у вече, пре легања, морао прати поге у хладној води. У пролеће су јаркови поред кућа у Добринцима пуни воде. „Онда ништа не помаже друго, него хајд’ мајци, па моли и преклињи, лажи и обричи, док ти не допусти да ее изујеш и у бару уђеш“. Али је једанпут зло прошао. „Како су вадили земљу из јендека и затриавали мост преко ког се улазило у авлију, остала рупа у јендеку, и ту је вода била виша него мали Патковић или, ако хоћеш, Пабудовски; он упадне у рупу а вода га покрије. И да же бејаше комшинице прсд дућаном, те ова дигне вику, да се зану у кујни, где мати куваше ручак за свога Робиизона малог, те потрча кукавица напоље, Но има шта и видети. Комшија извукао морепловца са дна мора, па га носи у кућу, а он мокар као потопљена кудеља, а тако исто и блатнав. Друге штете не бејаше“. Дваиут се догодило да је могао у игри зло проћи. „Моловала се наша црква у Добринцих н то трудом и настојањем мога драгога оца. Наравно да му се молер господар Daja Чортанокачки осећао обвезаеим. Да му са своје стране учини што угодно, донесе ми мермерну илочу и мермерни жрвањ, па ме научн трти боје а поеле и ио мало мазати“. Чатери то мазаље није било по вољи јер је маетио руке и хаљине, па однесе „обоје иа таван, и метне плочу крај димњака, а жрвањ у стреху за рог“. Кад је Јовап после хтео да извуче плочу иза димњака, падне жрвањ пз стрехс и мало што ra не удари у главу. Други догађај : „У селу је прва гимнастииа иењати се на илаетове, поеле на дрвета, а најпоеле на ирквену кулу“. На кулу га је привлачило парочито то, „што је тамо било вранећих гнезда у изобиљу пак и јаја доста, а и младих врана, које још ие могаху летети“. Код звона јеипоред за-

Из малог детињства