Život Dra Jovana Subotića 1

Ко зна шта је у оно време значпло у нашем народу лепо појање код учнтеља, тај ће лако моин разумети, да је унитељ Јова дако могао радп свога гавранскога гласа своју одлпчну штацпју пзгубптп. макар да му у другом није било пара ме!>у учптељп онога доба. А нарочито су Румљани бплп од вајкада врло склонп да мењају учитеља, те ће се у мало каснпје изданом шаљивом календару „Роми Даба“ у години много дана наћи, обележенпх тим црвеним словима: Румљанп мељају учитеља. У оваковом шкрипцу штаје ваљало учитељу Јови да ради? Ништа друго, него да пограби све оне своје ученике који су што више гласа имали од њега, па да се мучи кроз месеце и месеце, да пх научи све црквене песме, које се поју и на јутрењу и на вечерњу, и на служби и на часовима, иа и на самим укопима, те су га после овп славуји и славујчићи замењивали у свако доба и у свакој ирплици. кад је требало да он уста отворп и грлом одслужи. Тај славни учитељ иозајмио је и од нашег Јове глас или гласић, сад не знамо управо казати шта, те њим своју- певачку задаћу пспунио. Је су ли Румљани тнм меетозаступннм певцем бпли усхпћенп или само и задовољеии, то не налазимо забележено нп код нашег хронисте Нестора ни код мађарског краља Беле бележника; 2 ) по свој прилици, да певчик нпје епадао ни у славује ии у славујиће, а и тим се доказало, да је дрека деце у ирвом детињству пзвесна

2 ) Нестор је био кпјевски монах, којије, како се прича, micao Летопис града Кијева у који је упдео и историју Русије од најстаријих времева до својега доба. Умро је, како иричају, у двадесетим годинама XII. века Несторов Летоиис је најстарије историјско дело руско. Бележнику краља Беле не ;ша се име, те га обично зову Anonymus. Он је ipißH исторпк мађарски. У свом делу Gesta. Huug-aronun (Војеваља Мађарска) нрича како су Мађари освојили Угарску и како су живели за доба војевода. Био је по свој прнлици бслежник I. Беле. (1060—63 год.)

Два учитеља