Život Dra Jovana Subotića 1

Је .ш тим што себи користио, то пије ником казао; али су му родптељи пмади више муке, док су га на ноге поставилп. Ово су много пута приповедали и њему самому и другима. Подуже времена показпвао је, као да се справља за певача, јер је дречао и дању и ноћи, а људп кажу, да викање таково даје јак и издашан глас. Међутим, у овоме се случају испоставило, да је том дреком и оца п мајку до смрти намучио, а после је истина румскоме учитељу Јовп поштено послужио, држећи п десну и леву певницу у Спасовској цркви у Руми, али даље што о јачини и замашности гласа му не зна не само ни једно позориште иди певалиште иитттта, него ни једно приватно весело друштво. Споменуо сам учитеља Јову. Хајде да ти о њему што прпповедим сада и овде, премда ти је отац тек у својој десетој години к њему у школу дошао. Учитељ румски Јован Поповић, био је у школи неисплаћен, ту му ш-гје било пара. Али у цркви за певницом ниси га могао издржати. Црквено „пјеније“ знао је теоретички изврсно, али у пракси није смео уста отворити. С иуном мером могло се о њему рећи, што је Шустеров Балентин у „Расипнику“ о себи казао: „Meine istimme giebt recht ans, Kanm lass ich sie erklingen, Lanft schon alles aus dem Hans! 111 ) Само што би овде морао место г:уће ставити цркву. Као реалаи човек познавао је учитељ Јова ову своју слабост, па је сву своју сиагу употребио, да иомогне п себи и румским ушима.

х ) „Мој је глае издашан, тек што га пустим, сви се разбегну из куће.“ Ово псва Валентин, слуга Јулија Флотвела, у IV. појави првога чина у игри „Der Verschwender,“ OriginalZanbermarchen in 3 Anfziigen von Ferd. Raimuud (a ие Bchnster). Суботић je јамачно иавео стихове по сећању, јер му није свака реч тачна. „Ктиге Мат. Срп.“ 1. i

49

Два учитеља