Život Dra Jovana Subotića 1

мука за мајку и сина, кога двори, али да није сигурна гакола за одлпковање у конзерваторијп. 3 ) Из ере учптеља Јове имам ти јохпи ово приповедитп, што је важна црта педагошке уметности онога времена, да је учитељ Јова управо све друге другове надвпсио и као поп plns nltra 4 ) стојп. У оно су време код нас полазила у школу деца, кад су им већ почели били пробпјатп брковп. Дакле су већ могла што поднети. Зато бејаше учптељ Јова за те „јун-це“, о којима ппше Хорацпје певајући Барини: 5 ) Те suis matres metuunt iuvencis одредио и повећу школу, кад је Фиргазе 6 ) делио. 50 Фиргаза бпла је обична порција, која се после дизала до 100, 150, и 180 Фиргаза, п то у води наквашених. Ово ти не ћеш лако веровати, а п други ће многи посумњати, али је права пстина. Ја то знам из непосредне прошлости. Мало прије него што сам се-ја уписао у његову стоу 7 ) буде му та мера званично по директору школа, Стеви Филиповићу, забрањена, и његова СФера на 12 Фиргаза ограничена; а ако већ није могао поднети, да који не надиђе, ондаје морао Јавити месном

3 ) конзерв а т о р и ј а (лат. conservatoiium) код нас значи обично свирачку или иевачку школу. +) лат. ненадмашан, нема му равна. „Матере се боје од тебе за своју омладину;“ (iuveneus заачи и „јунац 11 , отуда Суботић тако назива у гаали добриначке ђаке). Хорације, римски песник, пева ово о некој лепотици (Bariue) у il. књ. 8. песми. Суб. је у својем ркп., јамачно по сећању, погрешно метнуо име девојци „Неера“. °) лат. virga, прут; од i. падежа множине ~virgas“ постала је наша реч. 7 ) стоа, грчка реч, дворница на стубовима у Атиии, у којој је философ Зенон учио.

Два учитеља