Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— ХШ —

ишли на то да десетогодишње ратовање Кара- Борђево са Турпима потру, и владу његову као анархичну бесвластну свету представе. Ко иоле познаје Кара-Борђево доба, па прочита „правштелстшвујушчи Совет“ од Вука Караџића, печагани 1360 год. у Бечу, који се састоји из 92 стране његови печатани мисли — а 96 страна сами уписника, који су упливом власти у Србији у то време уписали се, тај ће се дивити и чудити томе у књижеству прослављеном човеку, како је могао онако што шта писати и представљати свету онаке неистине, за које му је свак, па пи Кнез Милош, коме је он лацкао и удварао се, чудећи се његовој неистини, кад су му исгу књигу читали, достојну награду са речима дао, рекавши: „Лаже Вук. је... му оца, лаже Бандула'“"“) — Но и то све није доста. Вукова је неистина продрла и у само страно Немачко књижество, коју је он сам посејо, и тим себе а и цело Србство и Србски народ пред светом омаловажавао и срамотио. Вели Србска изрека: „во букајући рогом земљу копа, па је себи за врат баца,“ Но и осим Вуковог совета и његове назване грађе за Србску Историју, између горњи писаца, и неки други има, његови посљедоватеља — апостола који су настављали и његову неистину -– веру — проповедали, или што нису знали да неистину од истине разликују, или што су тако хтели. — Па су спрема Богу, истини и народу Србском грешили. — Нарочито писац да рекнем књиге или — брошуре —: „војевање Србско под Кара-Ђорђем“ из 42 стр. у 16-ни, коју је издала књижара Драгутина Хинца у Новом Саду 1862, и „Ластир Краљ,“ који је печатан у печатњи Г: Грумића у Митровици 1880 год. Овакови су гадни списи испод сваке критике, — и није ји нико те, ни удостојио. — Но и ја нећу, но само о њима и неким горњим писцима нек буде речено, овако:

Кад се ђубре у висину диже!

Да на цвеће црно ђубре пада;

Да мириса лишава га лепог...7

") Тако је Кнез Милош казиво да је презиме Вуково било, а не Стефановић и Караџић. Види у Огледалу Србском од Мплоша Светића на стр. 206 и 949.