Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ДИ АУТ

МУРА РФ

— ХМ —

Тад се цвеће кроз ђубре покреће. Цвеће цваје, беар боље сјаје!

Мирис мипрп па се свуда шири! Не можему ђубре нашкодити! Тако злоће, Кара-Ђорђа грда,

И пред светом остају ...

До века да смрде. —

„Па и на пољу книжества, „Греба сваког ђубрета, —

„Да евет види ђубре шта је: „Кад е ђубрета пашче лаје. —

Но ја при писању ове Биографије нисам гледао ни

нашто, но из свију речени а и други књига, црпио сам истину и оно, што сам по већини согласија и једнакости писаца нашо, па ако јеу тој већини и Вуково казивање упоредо са другима стајало, ја сам га усвајо, па и по њему писо. Држао сам се челица поуке, како оне по Богом датом им дару, својим трудољубним радом, како са разни мирисави, сладки и горки, здрави и отровни цветића, тако и са чисти и не чисти предмета слад сисају, прибирају и у кошницама у саћу чаурице-ћелијице пуне, који им за рану служи; теко сам и ја у овом мом напечатаном спису чинио. Ја сам поред свију изложени књига, из који сам историчне истине пребиро и ово дело сочинио, празнине допуњаво и из други неки списа и писама из Кара-Борђезог доба, која су сачувага, тако и из причања моји породични — а и други стари Кара-Борђеви бораца, које сам ја од више година саслушаво, а и приликом кад је војена школа – Академија 6. Септебра 1850. год. у Београду у Србији први пуг основата и отворена, при којој сам ја од тог дана до 10. Фебруара 1856. год. учитељ ученика по струци Артилерије био, и с којим сам сваке године по разним крајевима Србије путово и с њима шанчеве и разна друга бојишта Кара-Борђева посматро и проучаво, гди су нам свуда по наређењу власти стари Кара-ЂБорђеви борци о ратовању, бојевима и разним стварима онога доба, гди су и сами учаслвици били, причали,