Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ХУНИ

Какове су му биле главне Војсковође: Какови му је био Војвода Јаков Ненадовић, који од почетка Фебруара до 20. Априла 1804. год. очисти Ваљевски, Шабачки и Лодрински округ, и Град Шабац 20. Априла од Турака узе. Какови му је био војвода Поп Лука Лазаревић, који је умро под 14 убојни рана. Какови је био Војвода Јанко Катић, какови Васа Чарапић, какови Стојан Чупић Змај од Ноћаја, какови Милош Стојичевић Поцерац, какови Лазар Мутап, какови Арсеније Лома, Хаџи-Продан, Вуле Илић и многи други, као што ће се из њиове Биографије у овој П. књиги ВвидиТи.

А какови су му били други чисто велики јунаци, чија јунаштва не уступају Србској дики Косовски јунака Милоша Обилића, Косанчић Ивана и Топлице Милана, као што су јунаштва била: Хајдук Вељка, Курсуле Јована, Кнеза Стевана Синђелића, Бинбаше Петронија Шише и Капетана Зеке Буљукбаше, браће Недића, Барјактара Танасија Раића и многи други.

Шта је Ахилла према Хајдук-Вељку, и Србском Херкулесу Јовану Курсули, који у јунаштву не уступаше Вељку,““) који толике мејдане однесе и под своји 17 рана, и последње ране од забоденог и заломљеног Турског копља у његовом телу у боју на Делиграду 1813 год. са истим кући на колима однешен буде, па пошто се са својом породицом опрости, каже, те му исти одломак копља са дрветом из тела изчупају, гди тад |уначку своју душу, као Тивљански Војвода Епаминонда код Мантеје, испусти и у гроб оде. А шта би могао бити већи Шпартански јунак Леонид, који око 483 год. пре Христа у месту Термопилима са своји 4.000 Грка дочека небројену Персиску војску и са свима изгину, од јунака Војводе Стевана Синђелића, који на Каменици 19. Маја 1809 год. са 3.000 јунака Ресавски до-

ЖЕ) Покојни прослављени велики јунак Узун-Мирко овако оцењиваше ове јунаке; говораше: да је био чисто велики јунак а не војсковођа, прво од Поломља Папазоглу из СОтудено-Бичја, па Хајдук-Вељко, па Јова Курсула, који каже да скоро пи Вељка у јунаштву надмашиваше. па Главаш Станоје, Конда, Бјело Црногорац, Лелибалта и други. А ва ове последње и ва Папазоглу тврди и С. Милугтиновић, види Србијанку час. П., стр. 51 п од 88—97. чека многобројну силу Турску, и заклевши се са својим

Кпвот Карађорђа. 2