Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— ХХУШ —

Тополу и испоља ове Кара-Ђорђеве цркве, не смејући одкопавати гроб Кара-Борђев, да је са телом његовим споји, бојећи се какове насреће, да се њеној деци, или њој, као што јој се при трећем укопу догодило, опет не догоди, него је по више олтара близу зида у гробницу ћери његове Полексије укопа, гди и данас ту почива.

На гробу Кара-Борђевом, гди је по трећи пут сарањен, у њиме озиданој Тополској Цркви, и задужбини свете Богородице, Милош Обреновић положи му плочу са надписом, која и данас постоји, и то оваким:

Овди леже кости Георпа Петровича Чернаго, подавшиго сербскому народу начатокђљ ко избавлћнио у 1804 лђту, бившаго по том верховнимђљ вождемђ и господаромљ до 1813 лфта тогоже народа, а у овомљ наведенђ интригами непрлителл србских, склонисл у Ивстрио, и отуда послђ единогодишнаго ареста преселиса вђљ Роспо, гдђ с возможноо почестно отђ правителђства примлћн; но неизвђстно из какова узрока избђже отуда и вљ Сербио возбратисл и овди отђ турскаго правителства усћчением глави живота лишисл мћсеца ГОлл 1817 године.

Овај Тополски Град, као и цркву, конаке, и другеу Граду грађевине, Кара-Ђорђе је сам о свом собственом трошку поградио. Наравно кажу да је ту било и Турски новаца, које је од њи у рату на пешкеш — добио. Он је кажу сам план од Града начинио, и над грађењем надзираво. За грађење мајсторима и другим радницима, који су им при раљу помагали, и за вучење камена и другог потребног материјала, исплаћивао је ком 2 а ком и до 5 гроша ондашњи новаца наднице.“) Кад му је ратни и народни посо дозвољаво и времена имао, он је според надзиравања и сам радио, зидао, јапију тесао, креч мешао и малтер за зидање правио; и није се ни мало ни у том раду ни од кога устручавао, што је он Врховни Вожд и Владар народа Србског био.

За ово време владе Кара-Ђорђеве, многи је свет како

% А данашњи новаца чини по 15 п 80 гроша на дан, јер је онда дукат Цесарски 40 гроша бпо.