Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

2 лава

— ХХХ —

из страни туђи земаља тако и из Србије, њему у Тополу као у своју кућу долазио, и никад дана није било да гостију по разном послу а и жалбама и молбама имао није, па и у оно време, кад се он код куће десио није, коге је он у свој Двор примао и угошћавао, без да је од народа ма шта за дочек гостију примао. Његова кућа била је народња кућа, и отворена за свакога, како за Војводе и друге чиновнике, тако и за богаташе а равно и за сиротињу. Тако и своје телохранитеље он је на рани пздржавао, осим што су они од народа месечну одређену им Скупштином плату имали; тако и топџије, кад су се обучавали, ранио је, а и војску често кад је кроз Тополу пролазила појио је.

Топола је живо место било за време Кара-Ђорђево, и она је управо цветала, а и куће побоље у оно време грађене су. Но кад беше пропаст Србије 1813 год. Тополску пркву, Град, и конаке Кара-Борђеве Турци попале, али зидове не поруше. И тако ти споменици, осим цркве, коју доцније Гополци оправе, стајали су до године 1842, докле није дошао на владу за Књаза Србије његов син Александар, те је те споменике свога оца обновио.

Пошто је у Гополску пркву 1819 год. Кара-Ђорђе сарањен, од то доба до данас многи се свет у Тополској цркви скупља, а нарочито о Св. Ђурђеву дану, и о успенију Св. Богородице — велике Госпојине — кад црква слави, гди многи обојег пола болестници иду у цркву, Богу се моле, и на гробу Кара-Борђевом ноћивају, гди кажу да се многи исцелени кући враћају.

Кара-Борђев Град у Тополи обкољавао је са јужне велики, а са источне стране мали Опленац; а од истока право к' западу поред !. и [. куле и зида Градског пролазио је Београдски друм, и од куле П-те одма испод Града савијао се и право теко к југу за Крагујевац и Чачак. Тај друм делио је село Тополу на северној страни од Града лежеће.

Кад је Кара- Борђев син Александар Кара-Ђорђевић 1842 год. дошао за Књаза Србије, он је Град и конаке