Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

пе БАОЊЕ

ко не може. А Вожд: „тако је којекуда! искао сам пак ми не даду Немци пасеша.“ Прота му рекне: „ишти само од Ђесара Франца, даће ти се, а у Брислу чује се да су осадва императора и прајски краљ, а кад дођеш једноме, онда можеш свима тројици,“ Кара-Борђе: „Тако ћу и искати. о иди ти, обиђи и намести твоју фамилију, па доћи, пак ћеш и ти са мном ићи.“

За сво време, докле је се Кара-Борђе у Грацу, и друге војводе и старешине српске по градовима које гди расејане под стражом налазиле, нико није смео, нити је могао што за народ предузимати, радити и молити се; сваки саобраштај и договор им је био забрањен. Једини Прота Ненадовић и Максим Јакшић били су у неколико слободни. Но кад се цар Александар код императора аустриског Франца !. заузме за Кара-Ђорђа и српске војводе, који су које гди посебно у притвору били, те их је император Франц јула месеца 1814 год. притвора ослободио, тад Кара-ЂБорђе из Граца сиђе до у Карловце, кога одатле са најглавнијим војводама, који су добили трошак и руске пасоше 18. септембра аустриске власти кроз Ердељ у Русију испрате. Онда тек заоставше војвоге српске у Аустрији као емигранти, добивши слободу, стану се један с другим састајати, и договарати како да се помогне несрећном вароду у Србији. И тако договоривши се пребегле војвода у Аустрији са заоставшим војводама у Србији да се у Бечу на Конгресу бечком, гди су се са свију дворова заступвици скупили били, за народ српски ради. За тај рад нађу да је Прота Ненадовић понајуметнији и на кога се много не пази. И тако њих једанест војвода 8. августа 1814 год. начине писмо на Проту Ненадовића, а 15. августа са 18 подписани војвода пошљу Проти и неограничено пуномоћије. Приклањале су војводе Проту у свом писму) да макар пешке иде у Беч, да моли цара Александра и Цара Франца, и други дворова заступнике на конгресу, да би обуставили зулуме турске, које над народом српским Турци чине.

Но како ослобођењем и силаском Кара-Ђорђа из Граца доу Карловце код Митрополита Стртимировћа глас пукне, да ће Кара- Ђорђе у Србију пшрећи, да наново подигне народ противу Турака, тако у сљедству тог Хаџи-Продан 21. септембра 1814 год. баш у тај дан, кад је Србије пропаст прошле гозине била, и кад је Кара-Ђорђе кроз Ердељу Русију праћен, устане противу Турака, уз кога одма из четири — пет нахија дигне се народ на оружје, устанак ухвати мах, стане Турке тући и устанак се ширити. —

Тај устанак Срба задржи Проту, те не оде у Беч, почем цар Александар још у Беч није био рприспео него се у манастиру Фенеку договори Прота са Меле:тијем, Васпалијем Архимандритом и Самуилом Јеремогахом Студенчанима, војводом Петром, Молером, Максом Крстићем, Петром Оташевићем, П. Цукићем, Милојем Тодоровићем, Павлом Поповићем и другима Србима, да се не чека, докле цар Александар у Беч дође, него да се због тог Хаџи-Џродановог устанка, гди се одлагање не трпи, похити цару руском у Петроград, и моли, да цар укаже милост српском народу, да му помогне и избави га од турског варварског ига. И тако Прота по договору војвода одма узме свога брата. војводу Симу Ненадовића, који је био у Чакову, за сопутника и толмача не-

силе