Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

пе

слушати неће, да му коња и оружје даде.“ Тако Авд-ага пође пешке бос низ Јасеницу, носећи чизме на штапу за у Крагујевац. Њега подесе 25 Турака и запитају га» „О! Авдага, весела ти мајка, камо шеби дорат (коњ)и

оружје2“ — Авдија: „Затече ме Кара-Ђорђе у лугу једном, имало је с њиме око 40 хајдука! и мене уватише, бише, и коња ми отеше, и мало ме жива оставише! Но ·

ајдете, што пре да идемо у Крагујевац, да кажемо Мусе= лиму“; и Турци оду с њиме у Крагујевац. Но док су ови Турци у Крагујевац дошли, Кара-Ђорђе је био већ уапшен. За које су чули били кнезови: Кнез Јовица из Квића, Ћира из Врбице и Кнез Милија из Светлића, као и Тополци, од који је 25 људи дошло те су молили Муселима да одпусти певиног уапшеног Кара-Ђорђа. На молбу исти Кнезова и Тополаца Муселим Кнезу Ћири рече: „Отур, Кнеже Ћиро, оди ти седи ја ћу устати (као ђоја да су се власи осилили нема ништа од Турака).“ Ђира одговори: „Пије ми дао Бог, теби је дао да седиш |“ ИМ стане бранити Ђорђа, па између осталог рече: „Зна Везир за Кара-Ђорђа, он има бурунтију, вама неће бити ласно; но пуштајтше ви човека!“ По том Муселим упита Тополце: „Зашто ви, Тополци, држите ајдука у Тополи, КараБорђа 2 Тополпи одговоре: „Ако буде он ајдук, ено наши 20 кућа, све у робство, и наш мал (имање) нек пропадне; но он је орач ш копач, а ви Турци не дате му с миром оратши и копати|ј“ М кнезови све то потврде; те тако га Муселим једва жива и здрава пусти, пошто он Муселиму 100 гроша као откупа плати.

Пјести пут пошљу Дахије Узун-Мемеда Кабадахију са 12 Турака, да узију Кара-Ђорђа, да му главу одсеку иу Београд донесу. Мемед је сву ноћ ишао с Турцима, како би освануо у Тополи и Кара-Ђорђа затекао код куће. Но Кара-Борђе ту ноћ тревио се у Крћевцу у планини, и пође рано да иде до куће; и кад беше на реци Кубршници близу његове воденице и преко друма пређе, УзунМемед угледа Кара-Борђа, па стане с Турцима и рече: „Море оно је Кара-Ђорђе, видите ли гди из шуме само са једним другом иде и пут нам пређе>»“ Но сад које ју-