Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ПА 0 Јо ,

ТУ ИЈЕ

И:

нак нека трчи за њим, јер он из једне шуме Крћевца у другу шуму Загорице хита, где има хајдука својих другова, ово је његова хајдучка кућа. Но ниједан не усуди се да за Кара-Ђорђем у потеру пође, и тако дођу у Гополу у Хан. И Узун запита анџију Ибрашма, море камо ти Кара-Ђорђе2 нисмо ли ти наручили, да га убијеш, а ти се њега бојиш или му атер држиш» Анџија му Ибраим на то одговори: „да га он никад и не види, и ко ће ухвттити ветар на планини, а особито он — Кара- Борђе — који има у свакој великој планини по 10 и по 20 хајдука: и како је он дознао, да га Дахије траже да убију, тако се чува, да ако и кад ноћу кући дође, с њиме дође по 20 и по 30 хајдука, па само што преноћи опет у шуму оде. Но ја ти кажем, Узуне, да он зна да си ти дошао и да га тражиш да убијеш, не би ни ти ни ја главе изнели, но бежи куд знаш, јер он само сам, нас десет се не боји, и на кога Кара-Ђорђе по пушци својој погледи, онај ти даље не живи. Кад то чује Узун-Мемед уплаши се, па срамно побегне у Београд Дахијама и јави им да није нашао Кара- Борђа.

Дахијско тиранство над Србима, и смјер Кара~Ђорђа, да убије дахију Салпи-Аћгу-Бика, И да дигне народ на устанак противу Турака, а затим спрема се за устанак.

Кад Дахије убију доброга Везира Хаџи-Мустафа-Пашу, они јаве Порти у Цариград, да је био безверник и да није био прави Турчин, него је шуровао с рајом, и нашао је оно што је тражио; и замоле да им се пошље други Паша.

Порта им одреди и пошље Хасан-Пашу за Везира Београдског Пашалука; но он код њи ништа значио није, они су приформе ради Пашу поискали, који је само седио у Београду, а онп су земљом владали и народом управљали, порез на народ и друге намете ударали, и гулили јадну сиротињу, како су хтели.

Дахије да би се у својој власти одржали, осим Јаничара, које су уза се имали, позову све гоље и полу-наге Турке и лађаре, који су лађе вукли, из Босне, Арнаутске и других области Турске Царевине; и њима умноже своју