Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

_ Удрп ' прочи на плећа душману, ги" га смести, узбит, и разбити. и разреду да се поступило

лава 6' чиста побједу вјенчила, па с' Милојем ткоб' зборио после. ' тог истоме дух исчезе бречње, Машо смотри насртаје Турства, Сам несмједне, ни позволи коме,

_ Већ' неколик још својије сматлје, нетрче помагат Ресавцам“, __Борећим се, и близ доспјевавшимх' ___Тек' од огња Кер ујети силна;

х ___Још проклетник!....' 2 (Милоје) _____Младенова свећа и рукосад _ На свог хата, па што игда тутањ! ___ Не устави с чак до Делиграда, ___Не он да град, већ' град њег да

чува; Ал од правде и узајма свога ____Нејма с' куда, најзад под мач шију, ____ Кад год било, и ђегод-му-драго; ___Судија нам посред груди сједи,

А судбина невиђиво срета,

Док и Цербер налане нас грдни —. ___Само Пауљ и су мало друштва __ Шо с усуди, те удари здвора ___ Слабо, погдно...попадали храбри, И сав обкоп већ испуњен Турцима

Мртг'вим, живих, па преко њи здрави;

Сам седми се Стеван затворио

У џебану, одкле још се брање, __А кад виће, да и над њу исту У Успјеше се на врвјевши Турци,

З _ Рече својим, на вољу их даје __ Ож два гора једно да загрле.

<=

а У ој 6

етр. 170—178.

Зе - о окола из једанест шанцев' | Ил шњим скапат, ид на јуриш поћа.

"У па ВР

Отворио, раде поиспушто

Са јединим јатаган ма бритких, Тер' нешто их што изадро цигли, И он јадник сав у ранам тешких, Нит хвмошо тко га не кључио; Донекле се једва одмакнувши Запјенио од' муке и жеђи,

Чак у шуми негди неког Срба Пристигао, суставша ли нашо Уставио г Богом побратив га

Да причека расказат му случај, Пак на рукахм издахнут му одма Вратив душу велерадо врутку... „Стеван нам је Војвода остао Сах у Турц'ма, наске испустјевши, Ткоб изиш'о да за њега каже, Нек му стара ненада се хајка, Верна љуба за бољег удаје:

А он пиштољ у џебану здими, Дигну себе, но и Турак идоштво, Што их год се ту десило близу, Све у дагум, у небеса л живе, Нек' причају Азрети-Алији

Срб једини шта их потријебља; Себ' прегорјев највише се може! Сами Турци признавали посље Млого хиљад на број да их мање, Чак побједе већ клонили с такве, И ако су кулу сазидали

Од Србекије сву тобоже глава... Нег видјевши да је чисдо мало, И побједи да придаду вида, К'врху исту својих надзидају,

Ал' пахети с не изградје случај.“ ")

ж) Овај је нацрт од Милутиновића цео штампат ; из Србијанке, част Ш. од