Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+= 820 -=

превеже му главу Стеван Кара из Ресаве и доведе га жива до у Дели-

град. “)

Е, тако јунак Синђелић са својим Ресавеким јунацима покаже свету и остави спомен потомству, како се умире за слободу своје миле домовине. У Каменици на месту Чагару 19. Маја 1809. год. едими у барутану пиштољ, оде телом у ваздух и на више кнебу, ал славно име његово оста вечно на земљи; оста да се помиње докле траје сунца

и месеца.

Каменички бој, неслогу проклету и издају Милоја Петровића и Петра Добрњца, а јунаштво и смрт Синђелића и Ресаваца, ево како

Милутиновић прта.

10, ОТПОБЈЕДИЈЕ.

„Право 'мате лијепе Ресавке

Неженит се ни удават мужма

Који ране показат нејмаду,

И јунаштва, и заслуге обште

Као ваши перви и посљедни

Јунак-момци, вам и Србству дика!

Каменице окршај знатан је,

Срб се разби, ал при чести оста,

И варвари познаше оружје,

Нит ће умрет док живота игде,

И у коме под небесног света,

А Војвода Ресавац Стеване,

Англеством се обесмрће самим —.

По несретној мучно л заборавној

Овда распри двојице презрених,

(Милоје и Добрњад)

Глупљи оста, (Милоје), а отиде ја — ја. . .(Магарац-Добрњад)

Су шест стотин Гургусовцу правце

„Бранит Вељка“ Та да није ало,

–——— —

ж) Гласник ШИ. стр. 152.

Ђе и треба, и збиљост се иште; Пак ни тамо кад небило боја, Паче ли га сам нехтевши наћи, У Делиград).,.2 сан боравит пош'"о!““) Кад' глас војне и бакице креће... Ово ли је Завичајца делог Срдјети се ко балавче мало, Што му с' неда, колико му зјаје; И мамељук упорностће јавит', Ал је Христјан дужан повинењем Вишим судбам, та врлости путма. Онај оста, него да не поста! (Милоје) Како згледо млогољудство Турско Напанувше Ресавчева шанца Усред поља, и најближим бивша Постављена с две тисуће браће, Ал све Србка какве игда роди... Да шчекају на плотуне Турке, На топове, и на срда чврста;

#ж) После у Делиграду несмедне Петар Добрњан, дочекати Кара-Ђорђа од Новог-Пазара, него побегне у Београд, а затим одма пребегне у Панчево и оде у Влашку. И ово је јаван доказ издајства, као што је и сам пред смрт у Јашу

признао; види Гласник Ш, стр. 154.