Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

права, права социјалне сигурности и социјалне заштите, до преиспитивања конкретних решења појединих радноправних института.

Актуелна глобална економска /финансијска/ криза – "цунами" глобалних финансијских тржишта, манифестује се и као криза вредности и поверења у систем, као својеврсна морална криза. Губитак вере и поверења у систем пратећи је озбиљан ефекат глобалне економске /финансијске/ кризе. Неолиберализам је наметнуо "имати" (и трошити) као примарну вредност у односу на вредност "бити" (потребу постојања у условима достојанства на раду, једнакости шанси и поступања, заштите приватности и достојанства /насупрот злостављању на раду/). Фромово разликовање модуса имања и модуса постојања, упућује на то да модус постојања значи /више од модуса имати/ - "испољавати своје способности, таленте и богатство људске даровитости".“ Отуда, светска финансијска криза се оцењује и као резултат кризе вредности — етика je била заборављена у начинима управљања (менаџмента), што је кулминирало кидањем етичке повезаности исплате бонуса и резултата пословања (продуктивности предузећа): "бонуси исплаћени без резултата доводе у питање валоризацију рада'“. Глобална криза је срушила "нови мит" да су главни извршни директори (СЕО – Сћеђу Ехеситуе Опсег) "визионари, способни да говоре о будућности и да је пројектују (креирају)". Реалност финансијске, економске, моралне кризе је у доброј мери демантовала идеализовану представу улоге ових "трансформационих лидера" “ Нобеловац Пол Кругман у свом раду је констатовао да је "од тридесетих година прошлог века све до осамдесетих, банкарски бизнис уживао углед преозбиљног и поприлично досадног посла — плаћеног као и већина других – који је одржавао економски поредак. Ера инвестиционог банкарства пред крај 20. века променила је профил тог бизниса и распалила неизбежну похлепу у редовима финансијске елите. Банкарском сектору биће потребне деценије да поврати некадашњи углед, под условом да му се не дозволи поновна прилика за грабеж бесрамних бонуса.." (Мемуогтк Ттех). "Златни падобран" у вредности од више десетина милиона долара, при разрешењу са функције (главног) извршног директора парадигма су неетичког понашања менаџера, кад отпремнина не зависи од пословних резултата привредног субјекта. Имајући све то у виду, с правом се оцењује да је светска финансијска криза једнако дубока морална криза (морална дискредитација финансијског система услед

> E. Fromme, Imati ili biti, Zagreb, 1979.

3 Тако, у Шпанији, директори друге по величини банке (штедионице) – Саја Мада, повећали су своја примања за 40% упркос паду прихода за 70% у 2008. години; Е. Jahan, op. cit., erp. 2.

* Ibid.

На врхунцу инвестиционо-хипотекарне ере 2006. године банкари на Волстриту до-

делили су себи 34,1 милијарду долара бонуса ("Шпигл").