Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

великих ризика). Превазилажењу кризе може значајно допринети успостављање и доследна примена професионалних и етичких стандарда менаџмента, на основу кодекса који се аутономно доносе (удружења менаџера).

Криза вредности и потреба да се реафирмише етика рада и етика корпоративног управљања условила је да се, као својеврсна реакција на девијације филозофије либерализма, инаугурише пројекат "морализаторског капитализма" (немачка канцеларка Антела Меркел и француски председник Саркози), што отвара и питање "повратка" религијских вредности (из вере извире верност, оданост, доброчинство и низ других моралних врлина),“ будући да је испитивање узрока актуелне глобалне економске кризе показало да је слободи жртвовано и низ других вредности, а посебно солидарност, односно социјална правда.“ Оцењује се, штавише, да је управо идеологија (нео) либерализма, односно "тржишни фундаментализам" потпуне конкуренције ("невидљиве руке") основни узрок глобалне економске (финансијске) кризе. Потпуна конкуренција (економски дарвинизам) у пракси је неостварива – она је футуролошка илузија, којој недостају претпоставке, што неминовно води до великих тржишних осцилација и криза." Отуда, (Милтон) Фридманова и (Фридрих) Хајекова идеологија неолиберализма – "чикашка школа либерализма" /"монетаристи"/ (као реакција на кејнсијанизам — "фискалисти", тј. значајна улога државне буџетске политике у привреди, као и реакција на /европски/ модел социјалне тржишне привреде), односно чистог капитализма је фундаменталистичка јер искључује све друге системе, све конкурентске идеологије – услов за ослобађање тржишта за либерализам није демократија већ катаклизма (финансијска криза, терористички напад, војни удар). "Само криза може изазвати промену: брзу приватизацију, дерегулацију, сужавање социјалних програма, демонтажу социјалне државе."'' Концепт неолиберализма негује готово нихилистички индивидуализам, без потребног осећаја за заједницу, солидарност, социјални дијалог. У условима транзиције, неолиберализам је имао за последицу "обогаћење без основа" за "нову пословну елиту" и /езто епогтиа за велики број припадника заједнице.

Philippe Herzog, Demain sera un autre jour, Confrotation Europe, N. 85/2009, ctp. 4-5.

Немачки законодавац 2009. г. је увео изричиту забрану за послодавце (и осигура-

вајућа друштва) да упућују запослене на генетско тестирање, у циљу поштовања

аутономије и приватности појединца; П. Сингер, (професор биоетике на Универ-

зитету Принстон), Ргосес! Syndicate, 2009.

Prof. Jan Verner Miller, Prinston University, Back to the Religion, Project Syndicate, 2009.

" Џ. Ролс, Теорија правде, Београд-Подгорица, 1998, стр. 31. и следеће.

'' Ф. Штиблар, Утицај глобалне кризе на Црну Гору И Западни Балкан, Подгори a DE 4“ PI

8

2009, стр. 137. и следеће. 5 |" Ф. Штиблар, op. cit., erp. 73-75, 150 - 154. (5 ron 1]