Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

(пословним резултатима), док информисање и консултовање укључује питања структуре и могућег развоја у погледу запошљавања (и мера у случају претњи које се могу јавити по запосленост), као и у погледу одлука о битним променама у организацији рада или у уговорним односима.

Кодекс понашања директора (чланова управе) привредног друштва све више се сматра важним инструментом превладавања економске кризе и "морализовања капитализма". Имајући у виду да правно уређивање одговорности директора (чланова управе) привредног друштва за професионалну грешку (као и питање осигурања од те одговорности) има свој правни, економски (акционари, повериоци), социјални (запослени) и етички аспект, као и то да европски (социјални) модел почива на етици рада, односно на "социјалном признању нашег друштва заснованом на раду"“, у упоредном праву се све чешће јавља одређени законски интервенционизам у погледу примања (бонуса) извршних директора како би се очувала вредност етике рада, чиме се ограничава сфера аутономног уређивања ове области, која се традиционално сматрала облашћу пуног аутономног права (органа привредног друштва). Разуме се, интервенционизам се јавља само у ситуацији да привредно друштво користи помоћ из јавних фондова; Тако, у СР Немачкој и Холандији законодавац је интервенисао како би контролисао примања директора (високорангираних менаџера) у случају да предузеће добије јавну помоћ, док је у Француској контрола успостављена на основу Етичког кодекса, што је нарочито дошло до изражаја у банкарском сектору,“ коме је нарочито додељивана помоћ у оквиру националних планова помоћи банкарском сектору (укључујући и Велику Британију, Италију, Шведску, Грчку, Данску, Словенију). Европска Комисија (по речима Комесара за конкуренцију, који контролише националне мере спашавања банкарског сектора) подржава ову врсту ограничења примања и бонуса директора, остављајући владама држава чланица начин деловања /интервенције/ у овом домену." Комисија је припремила предлог директиве о регулисању рада менаџера финансијских фон-

23 На одређени начин то потврђује вредносне постулате које је на упечатљив начин формулисао Макс Вебер у свом делу: "Протестантска етика и дух капитализма", Сарајево, 1968. Наиме, морална квалификација световног професионалног живота једно је од битних остварења реформације (специјално Мартина Лутера), тако да " сваки дозвољен позив пред Богом важи апсолутно једнако", а "дух рада" се приписује нарочито протестантизму – "не доколица и уживање, него само рад, по недвосмислено објављеној вољи божјој, служи увећању његове славе"; М. Вебер, нав. дело, стр. 16 – 17, 62 – 63; 170. Штавише, " (рационални) рад је...од Бога прописана самосврха живота уопће", према: М. Вебер, нав. дело, стр. 175. "Формална рационалност капиталистичког система огледа се у рационалној организацији рада"; Исто, стр. 290 – 291.

5 Emmanuel Jahan, "L’ Europe en crise: ott est passé |’éthique?", RH@M. avril 2009, erp. 5.

°° EB. Jahan, op. cit., erp. 4.