Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

дова, о скали примања која треба да "наградне бонусе" веже за пословне резултате, као и са врстом ризика које су предузели да би остварили профит. ЕУ намерава и да пооштри регулативу пословања банака, штедионица, осигуравајућих друштава. У случају да владе (јавни фондови) пружају помоћ за реорганизацију банкарском сектору (или другим секторима привредног пословања), легитиман је интервенционизам државе (законодавца) да пропише ограничења у додели бонуса и вршењу посебне контроле пословања.

Историјски посматрано крупне реформе радног и социјалног права јављале су се у условима велике економске кризе 30-их година ХХ века у САДи Европи, што је имало за последицу интервенционистички концепт Рузвелтовог Мелу Реа!-а у САД, и до снажног развоја радног законодавства (Вагнеров закон, Закон о социјалној сигурности из 1935), као и значајне облике интервенције државе у развијеним демократским државама Европе, што је водило развоју радног законодавства. Појава тоталитарних режима у Немачкој (национал-социјализам) и Италији (фашизам), имала је за последицу битно ограничавање или укидање одређених фундаменталних социјалних права и слобода (нпр. слободе удруживања, слободног колективног преговарања), с друге стране.

Савремена глобална економска криза као да је срушила мит филозофије либерализма (коју на упечатљив начин систематизује нобеловац Фридрих Хајеку“, који је глобалну експанзију доживео након пада Берлинског зида (које су се редовно држале и владе земаља транзиције), када се чинило да је дугорочан одржив развој могућ не водећи рачуна о равнотежи економских и социјалних циљева развоја, игноришући социјалне импликације дубоког социјалног раслојавања, које је водило ерозији социјалне кохезије. Слободи, као највишој вредности филозофије либерализма, жртвована је солидарност и (социјална) сигурност. Поједностављено говорећи, падом Берлинског зида срушио се социјални модел социјализма (тзв. комунистичких земаља), који је био заснован на жртвовању (својинских и политичких) слобода сигурности запослења и социјалној сигурности; две деценије потом еродирао је и модел либерализма, који је економској (својинској) слободи жртвовао сигурност (запослења и социјалну сигурност). Клатно (економско-социјалне) повести као да се креће као равнотежној зони, која се у Европском социјалном моделу означава као социјална тржишна економија, у којој се слобода (економска, предузетничка) мири са социјалном сигурношћу, солидарношћу, социјалном кохезијом – тим "карикама" социјалне правде, а ауторитарни менаџмент уступа место "социјалној одговорности послодавца" (С5К – Согротате Зоска! КехропхЊипу). Штавише, до померања клатна долази и у

77 Ф. А. Хајек, Право, законодавство и слобода, Београд-Подгорица, 2002. 17