Zlatiborski pravnički dani
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
послодавцу““, најбољем интересу предузећа, с друге стране. Синтетички изражено, партиципација запослених у одлучивању води вишем квалитету радног живота, професионалног самопотврђивања /амбиција/, осмишљености рада“ - једном речју, потврђивању достојанства на раду.
Савремени изазови европских интеграција у домену социјалне политике ЕУ везани су дубоке промене у области рада и живота грађана Уније. Изазови воде извесној трансформацији Европског социјалног модела, чему нарочито доприносе два документа Европске комисије: Зелена књига о модернизацији радног права у сусрет изазовима 21. века (2006) и Саопштење о заједничким начелима о флексигурности (2007). Комисија је инаугурисала концепт флексигурности, као нови интегрисани приступ социјалном моделу, односно као алтернативу традиционалном Европском социјалном моделу. Концепт флексигурности изазива дилему да ли се ради о феномену инхерентном глобализацији, економским
информатичким променама (интернет), старењу становништва, (ширењу Уније), или је у питању еуфемизам за неолиберализам, процес декомпозиције традиционалног Европског социјалног модела.
Концепт флексигурности је дошао као израз све израженије либерализације европског тржишта рада, нарочито услед ширења значаја флексибилних 06лика запошљавања и радног ангажовања (уговорних аранжмана), који су имали за последицу смањење значаја стандардног облика запошљавања – уговора о раду на неодређено време са пуним радним временом. Зелена књига о модернизацији радног права отворила је дебату у ЕУ о реформи радног законодавства у циљу остварења Лисабонске стратегије о расту и запошљавању“, како би се постигао одржив економски раст и пружили бољи изгледи за запошљавање и боље услови рада уопште. Реформа радног законодавства треба да води већој прилагодљивости запослених и послодаваца предузећа) у контексту циљева Заједнице да се оствари пуна запосленост, већа продуктивност рада и социјална кохезија. Прилагодљивост радника акцијом на нивоу Заједнице и држава чланица се постиже бољим образовањем, професионалним оспособљавањем (обуком) радне снаге.“ Другим речима, европско тржиште рада треба да се суочи са изазовима усклађивања више флексибилности (у запошљавању и на раду), афирмисањем разних уговорних облика нестандардног запошљавања (тагдег5-ошвтает«), с једне, и потребом да се пружи сигурност – сигурност примања (зарада), релативна
“7 M. Thompson, op. cit., erp. 103. ** Ch. A. Nwegwu, Understaning Industrial Relations, Sussex, 1991, crp. 260. 4 Лисабонска стратегија је документ усвојен 2000 од стране Европског савета, како би се дефинисали циљеви ЕУ усмерени ка јачању запослености, економским ре„, формама и социјалној кохезији, као делу економије засноване на знању. °° Green Paper on Modernisation of labour Law, European Commission, 2006, crp. 3. 23