Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

стабилност запослења, пристојни услови рада и живота (укључујући одговарајућу социјалну сигурност“).

Повећање тзв. екстерне радне снаге (ош«тдег«), међутим, повећава несигурност запослења и социјалну неизвесност; ствара више неизвесности у погледу изгледа за будуће запошљавање, са последицама на усклађивање обавеза у приватном/породичном и професионалном животу. (планирање породице, решавање стамбених проблема, пребивалишта). За разлику од стандардног облика радног односа, који обезбеђује више сигурности запослења захваљујући примени одредби радног законодавства о оправданом разлогу за отказ уговора о раду, минималног отказног рока, сложеног поступка (колективног) отпуштања, као и већих трошкова (послодаваца) за индивидуални или колективно отпуштање, нестандардни облици (флексибилног) запошљавања и радног ангажовања пружају мање сигурности запослења, мање извесности за радне и животне услове. Отуда истовремено потреба за већом флексибилношћу запошљавања и радног ангажовања, као и одговарајућом заштитом радника у нестандардним облицима радног ангажовања. У помирењу ових, на одређени начин противречних циљева, кључну улогу треба да играју социјални партнери, у постизању оптималних решења за "инсајдере" и "аутсајдере". У одређеној мери мера помирења ових захтева је постигнута закључивањем европских оквирних уговора о раду о раду са непуним радним временом, о раду на одређено време, раду (код куће) помоћу екрана. Поред тога, више оквирних директива обезбеђује минималне стандарде заштите положаја запослених у случају реорганизације послодавца – за случај трансфера, колективног отпуштања, инсолвентности. Зелена књига, такође, указује да кључни елементи концепта флекигурности укључују тзв. ложивотно учење, мере активне политике запошљавања, флексибилнија правила у области социјалног осигурања/сигурности за оне категорије радника који прелазе из једног у други режим флексибилног радног ангажовања, односно који из режима флексибилног радног ангажовања прелазе у режим привремене незаMOCJICHOCTH, H Vice versa.

У процесу модернизације радног права, треба узети у обзир трошкове остваривања одређених социјалних права у поступку запошљавања, као и одређене административне трошкове који се јављају у комунитарном и националном праву (нпр. трошкови подношења пријава за обавезно социјално осигурање; трошкови вођења евиденција у области рада; трошкови самозапошљавања), нарочито водећи рачуна и томе да се не стварају непотребни трошкови за оснивање и пословање малих и средњих предузећа.

>! F. Pennings, Introduction to European Social Securoty Law, Kluwer, 2001: Case of Gaygusuz y. Austria, European Court of Human Rights, 1996. 24