Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

(тачка 2. Споразума). Међутим, талас поскупљења настављен је, и то у првом реду код прехрамбених производа и енергената (према месечним подацима Републичког завода за статистику). Тек на седници од 28. јула 2011. године усвојен је Закључак о интервентној продаји шећера носиоцима снабдевања ради стабилизације тржишта, а што је тек прва мера из обавезе коју је Влада преузела.

9. Давање предности домаћим предузећима

Постоји одређени број примера који указују да Влада не поштује преузету обавезу у погледу давања предности домаћим предузећима приликом јавних набавки (тачка 7. Споразума). Као један од примера је посао на јавном тендеру за ремонт 10 електромоторних локомотива, који су расписале Железнице Србије, а који је добила фирма из Хрватске, која чак није ни специјализована за послове овакве врсте, а не домаће предузеће (МИН Локомотиве Ниш), на шта су синдикати указали код надлежних институција, али и посебно образложили на Седници Сосијално-економског савета од 30. маја 2011. године. Било је и других примера.

На пола пута од почетка реализације Споразума уочљиво је да је било неких помака у реализацији зацртаних социјалних циљева, али се је још рано говорити о резултатима реализације Споразума. Један од сегмената, где за сада није било резултата, а где постоји велико интересовања запослених и синдиката, је сегмент колективног преговарања, односно закључивања колективних уговоре.

5. Социјална ситуација у Републици Србији

Најбољи показатељ социјалне ситуације у Републици Србији је чињеница да се око 700.000 грађана налази испод апсолутне линије сиромаштва, и да је тај број из дана у дан све већи. Такође, показатељ социјалне ситуације у Србији су и чињенице да велики број запослених и бивших запослених нема повезан радни стаж, да нема оверене здравствене књижице, односно да им послодавци не уплаћују доприносе за обавезно пензијско-инвалидско и здравствено осигурање.

МУ

У 2010. години, 9,2% становника сматра се сиромашним (живи испод апсолутне линије сиромаштва), јер је њихова потрошња по потрошачкој Јединици у просеку била нижа од линије сиромаштва, која је износила 8.544 динара месечно по потрошачкој јединици.

Број сиромашних у 2010. години, у односу на 2009. годину, порастао је са 6,9% на 9,2%.