Zlatiborski pravnički dani, 01. 01. 2011., S. 74

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

се чувају код послодавца (енгл. subject access right), Kao и право да захтевају исправљање нетачних података и брисање података који нису од непосредног значаја за извршавање престације рада.“ Ова права представљају темељ законске заштите приватности запослених, будући да им омогућавају да се упознају са врстом, бројем и актуелношћу података који се на њих односе, као и са сврхом коришћења података и законитошћу њиховог сакупљања и обраде. Делотворном остваривању ових права доприноси послодавчева обавеза да предузме све неопходне мере како би се обезбедила поверљивост података и спречило њихово откривање неовлашћеним лицима. Подаци о личности запослених, отуда, могу бити доступни само лицима које је, због послова и функција које обављаЈу, послодавац овластио да их прикупљају, обрађују, користе, па, и достављају трећим лицима (нпр. установама за социјално осигурање или пореској управи). Наведена правила важе и за податке о кандидатима за запослење, које послодавац прикупља не само непосредно, већ и посредно, применом различитих метода и техника за процену способности кандидата у поступку запошљавања.

И, најзад, ваља приметити да, поред запослених и кандидата за запослење, право увида у документе који садрже податке о личности припада и бившим запосленима, који докажу то својство. Послодавац је, у том смислу, дужан да омогући бившим запосленима приступ њиховим личним професионалним досијеима ("архивама" или збиркама података), у којима се, по правилу, чувају подаци о запошљавању, кретању у каријери, изреченим дисциплинским мерама и сл.“ Интересантно је уочити да посебан изазов представља чување података који се односе на оцене рада запослених и процену њихових могућности, будући да је реч о субјективним мишљењима послодавца или руководећих радника (енгл. јидетета! дата). На то упозорава Препорука Савета Европе од 1989. године, потврђујући да ови подаци треба да буду "засновани на поштеном и искреном вредновању и да не смеју да буду формулисани на увредљив начин".

3. Заштита осетљивих података о личности радника

Режим заштите података о личности зависи од врсте података које послодавац прикупља. Осетљиви подаци, тако, уживају посебан режим (и највећи степен) заштите, који подразумева да ови подаци, у начелу, не могу бити доступни послодавцу. Тако се, пре свега, могу квалификовати подаци

30 Вид. Закон о раду (Службени гласник РС, бр. 24/05, 61/05 и 54/09), члан 83. *! Steven Lorber, "Data protection and subject access requests", Industrial Law Journal, Op. 2/2004, erp. 180. 32 Тако: Commentary on the ILO code of practice on the protection of workers’ personal data, ctp. 10. *? Recommendation No. R (89) 2, rad. 5.3.4 12.1. 72