Značaj kulturne borbe u Francuskoj

~1 ~1

ничку душу (1. јула 1766). Четири тачке оне ужасне осуде бијаху још недопуњене ломљењем гољени.

Звјерство ове казне ражљути толико народ, да су суци морали бјежати.

Тај страшни догађај као да пробуди свијест, уводећи у праксу филозофске доктрине ХУШ-ог вијека. А Конвенција, 25 бримера, године П. једнодушно усвоји четири чланка, којима се жигоше мучење Ла Барово, даје сатисфакција његовој родбини, враћајући јој конфисковано имање, и опрашта живот другу „Ла Барову, Моривалу, који бијаше умакао испод ножа крволочног клерикализма.

У ову епоху спадају још многи и многи мученици фанатизма Римске Цркве. Мученици, међу којима пма и таких, који пе одоше на ломачу, али за то цио живот проведоше у трзавицама и биједи, пред кдеветама, пријетњама, гоњењу и хапшењу од стране црне војске, у чијем је егоизму и име божије профанисано.

Му

Рањена душа нађе евој одушак у француском народу. Под утицајем Генија морала, Римска Црква устукну. Деветнаести вијек у Француској стаде на пут криминалном духу Римске Цркве, који поче иза кулиса, да продужује свој посао. Спојивши се наиме још више са племством и удвостручивши своју снагу у распростирању мрака међу масом, гледала је, да сломије врат непријатељу клерикалне догме, Науци, која у руци носи лучу Прогреса. Не само у Француској, но и ивван Француске, још више сметаше јој на сваком кораку. Примјери су свакодневни, и ми ћемо навести само некоје.

Пјер Силвиан Марешал, француски књижевник и филозоф, изгуби своју службу, због једног свог дјела. А касније, издавши „Алманак поштених људи“ би ва-