Značaj kulturne borbe u Francuskoj

18

творен четири мјесеца, а Алманак његов оде на ватру. И под владом Бонопартовом није боље пролазио.

Парни, (1758,—1814.), француски пјесник и академичар изда год. 1805. историју хришћанства „Крпетијаниду“, коју откуп: влада за 30.000 франака, да бп је могла уништити. Послије његове емрти забранише му и друго његово дјело од г. 1799. „Рат богова“ и не допустише, да се његово име спомиње у Академији.

Пигол-Лебрен, романописац и драматичар француски (1758.—1885.) би прогнан, што је приказао једно дјело бискупу у Лјежу, у коме се напада аристокрација п Римска Црква. За вријеме Ресторације и друге Царевипе, сва његова дјела бијаху проклета и забрањена.

Франсоа Монлозије, (1755.—1888.) француски књижевник, написа више дјела проти Језуитима, као: „Оптужбена писма против Језунта (1826.), Језунти (1827.) им т. д. Због првог дјела му влада укину пенсију.

Феслер, историчар, (1756.—1889. мораде да бјежи из своје домовине, гоњен на сваком мјесту, захваљујући утицају Римске Цркве.

Фихте, славни филовоф њемачки (1762—1814.) и неумрли писац педагошког дјела „Бесједе њемачкој нацији“, написа два чланка у „Филозофском Журналу.“ Због тога, његова предавања на Упиверзи бијаху укинута, а „Филозофеки Журнал“ забрањен. Он мораде, да да оставку п бјежи у Берлин.

Шјер- Кан Бераноее, (1780.—1857.), знаменити француски пјесник, бијаше предмет вјечитих денунција побожних католика, које, под упливом реакције, учинише доста зла духовитом пјеснику. Год. 1821. би осуђен на тромјесечни затвор и 500 фр. глобе, а књига пјесама забрањена. Год. 1828. осудише га на девет мјесеци затвора и 10.000 франака глобе, које би исплаћено добровољним прилозима.