Zora

113 МОЈИХ УСПОМЕНА

157

и данас имам комплетан препис свију бројева. Мој друг Јовановић беше листу уредник, а мене одабра за главног сарадника и главног — писара. 0 овоме листу вредно је да се спомене у јавности зато, дјто су у њему преписани и први покушаји младиЋа, чи.ја имена касније не остадоше непозната у нашој књижевности. Свакако је од пнтереса забележити тај факт, да је „Пупољак" донео песму нашег. рано преминулог даровитог песнпка. Јована Грчића, која репрезентпра његов први песничкп производ. II он је био наш коншколарац. А та његов ! песма изашла је одмах у 1. броју „II." под насловом: ^Жељо пуста!" Грчић беше исте године на стану код мога суседа, Ђ. Јовановића, бесмо много један З'з другога, те ми је добро познато, да до ове песме није друге написао. За наш лист је писао и Жлија Огњановић, Мпта Калић и други. Тако и ја отпочех одмах у 1. броју своја писанија са прозом: ,,Пастир". У коју врсту ова работа спада. не би знао никоме ни данас казати. Имена свога не потпиеах; а сада видим. како сам у томе имао право. Него сасвим је друга једна ирилика, када изађе једна моја песмица и не слутећи ја о томе. са потпуним мојим именом у јавност и то у једпом врсном нашем белетристичном листу. Ево, како је то било. Баш у то доба излазио је „ Јавор", а уређпвао га је Змајован. Врсноћа овог листа толико је позната у нашем књижевном свету, да је о томе сувшпно потрошити и једне речн. Зато о другом нечем. Професор у новосадској гимназијил,убимац свију ћака — беше тада Гавриловић, прави отац својих ученика. 'Гоциљање, купање, излетп ђавки са професорима извађани су његовом иницијативом п он беше готово увек с нами у таким згодама. Тако је исте године, о којој говорим, предузети пут новосадских ћака о Видов-дану у манастир Раваницу. А међу овим младим хаџијама бејах и ја. Истина, из Новог

Сада у Раваницу преко Еаменице, Венца и Ирига — то вам је врло замашан пут за младиће од 15—17 година па још реч с1е <1е8. Али видитп и целивати свето тело кнеза мученика, слушати гуслара, састати се с браћом из толиких разних крајева помисао на све то тако је благотворно утицала на нас, да смо чудном лакоћом превалшвали тај дуги и доста тешки пут. Описивати овде све утиске, добивене на томе путу, а особито у Раваници, не ћу нп да покушавам. За то би човек морао имати и впше доколице и више простора; морао би се сав предати самом себи. У Раванину од мојих дошли су већ сестра ми и Змај са снахом Ружом. Еада се у њиховом друштву извалих на траву у манастпрској шуми, тек онда осетих такав умор, о каквом до онда не имадох ни но.јма. Еако ми то добро дође, што ћу се с њима вратити кућп на колп. Сутра-дан морао је изићи новп број „Јавора". Морадосмо се дакле раније кренутп: јер је лист требало још псте вечери савити и спремити за пошту. Па ипак стигосмо доста касно. Чпм с кола, испрашисмо се п умисмо, те одмах за посао. Ја сам савио лист, што сам брже могао. А п свп смо жељно чекали, да се дохватимо постеље. Сасвим је дакле појмљиво, зашто се несам ни обазирао на садржину тога броја, што се иначе никад нпје догаћало. Али за мало, опазим ја на друштво, да се необично на мене погледа од свију страиа. Приметим, како се кришом гуркају п осмехивају а све некако иснод ока погледају на мене. Еада се потпуно уверих, да се све то мене тиче постадох немиран п збуњен. Шта је то на мени тако необичнога, да изазива општу пажњу? Али на скоро опазих и то, да при савијању сваког комада цело друштво увек погледа на једну песмицу у листу, па се закикота. У тој забуни бацим и сам око на ту пе-