Zora

190

3 О Р А

душс, н у којима се јављају основне људске страстн, г. Веселиновнћ је сасвим нриродно био унућен да их за место избере село, а не варош. Патријархални карактер те средине много боље одговара, томе што у свима одиста великим потресима наше дз г ше има примитивнога. И да ово не би изгледало сама хвала. ја ћу се усудпти да при крају једну малу прпмедбу учиннм. У последње време, г. Веселиновић каодаје почео бивати нестрпљив. Њему психолошки моменат у његовим причама. који као што смо виделн, увек изгледа као једна обртна тачка, — у том стенену обузнма сву пажњу, и у том га стеиену прнвлачи, да се он жури да до њега што нре дође. Он се често жури толико да до обрта дође пре него смо мпслили да се довољно заинтересујемозаличност у којој обрт има да се извршн. Тога је прнродна последица да се и за сам обрт мање интересујемо. Г. Веселиновић ретко кад пропусти наћи прави предмет за причу; али г. Веселиновић мање ретко пронушта датп томе предмету довољно обраде. Неке су од његовпх прича, баш из овога низа, у тој мерп само скициране, да се могу већ учинити као недовршене. Дикција је у овим његовим причама природна, свежа н једра. Она има у себи још и нечег непосредног што не знам како бих друкчије онисао. Она даје утисак као даје са народног извора нраво пренета. И ја мнслим сасвим озбиљно, да у овоме тренутку ниједан од оних који код нас пишу не пише више српскп него госн. Веселиновнћ. Слободан Јованови-ћ. Зелени вајати пише Јанко М. Веселиновић. Јаранп, обична 8°, стр. 34. (текста 30). Кевпљ, 8°, стр. 27. (текста 23). Богати сиротани, 8°, стр. 24. (текста 20). Београд. Накладом књижаре Вел. Валожића 1895. Свакој је приповеци на по се цена 50 п. д. или 25 пч. СВРШТ-ГГАК. Богати спротани. Основна мисао ове ириповетке види се у самом натннсу њену. у којем су у једно снојене

крајне супротне представе (оксимор): богати сиротани! Али то двоје не може се спорити само по обичном. свакидашњем н једностраном схваћању среће људске, по којеж је она једно у мате;ријалном задовољењу потреба људскнх. Ну, кад се на живот човеков и циљ његову погледа са другог, свестраннјег н узвншенијег, човека достојнпјег гледишта. онда се впди, да је права срећа: у складном задовољењу свих потреба људскнх, нзмеђу којих се на нрвом месту истнчу захтеви срца и душе. Да то докаже, Веселпновнћ нам је иснричао ову прииоветку. Замисао, н ако до сад на хиљаду начнна доказивана и обрађивана, ипак увек достојна пера песннка-прнповедача, нарочнто у овом нашем материјалистичном веку! А ево како је Веселиновић ту замнсао пзвео у ово приповеци, По свем најбољи момак, Која. н најбоља девојка у селу, Мнлица, нуке су спроте, али се уздају у своју личну врсноћу и на рачун тога узнмају се, н живе срећно, тј. задовољно. Задовољство је срећа! Ну колико вредп главно у овој приповеци. толпко — н позадина. Да одрасту ово двоје милих н да свију сво.је гнездо, требало је добрнх људи: добро се.то и у њему добар ноп. Која. после смрти својих родитеља, добнва наизменце добротворку н добротвора. У једној хамохраној баби, Мандн, добп другу матер, хранитељку, а кад и она умре, узе га к себи добри нона. који нпје имао деце. Пона је идеално добар човек, нрави, по овом делу својем, пастир Христова стада. И попадија је што тако добра. Па добри су и оста.лн сељанп. А кад се замомчи Која, поче помишљатп на своју кућу, да свије своје гнездо. Како се он сети опустеле кућице својнх родитеља, како је почисти и у њој загоре први огањ, после толико година, како тпм учини неку врсту помена својим давно умрлнм родитељима, — доиста је лен тренутак у овој приповеци. У томе. пак, да скући своју кућу, сви му сељаци — праве анђеоске душе! — помогоше, а на нрвом месту показаше се његовн