Zora

276

3 О Р А

долфа од ОтенФелда. На гледаоца је утисак ове слике заиста дирљив ! Чујте само ! Ноћ се почиње хватати, једна млада и лепа жена стојп наслоњена на суро стење, држећи на рукама своје драго одојче. Управљеним погледима к небу, са стиснутим аубима, осећајући како јој сузе долазе и стежући све јаче детенце на своје болне и од силнога плача изнурене груди, изгледала као да се небу обраћа, да јој оно да рачуна о злочину који је мало час извршен, јер пред њеним ногама одлетила је пре неколико тренутака глава милога јој супруга. А та глава, из које је истекла већ сва крв, стаклених очију, гледа је укочено, а тај поглед, израз лица, казује нам, да има у себи нечега што презире џелата и тај поглед-смрт није могла уништити !! Заслужује још из ове свеске нашу пажњу статуа, Позкртнокање, од Јосифа Мислбека, која је рађена за бечки парламенат и још неколико слика, као народнога позоришта и музеја у Прагу, етнограФске изложбе, и т. д. У другој свесци нарочиту пажњу привлачи чланак Ф. В. Крејчи-а, Суврелгени покрет у чегикој књиокегзности , где су изређани сви данашњи познатији чешки књижевници са главнијим делима. Еконолски и друшт-вени полоокај чешкога народа, то је језгровита стурија једне највиђеније личности данас у Чеха, Др. Албина БраФа, који нас упознаје са свпма онпм фазама и многобројним напорима, кроз које је прошао чешки народ, радећи на своме економскоме јачању и еманцппацији. Овде бележимо и знамениту студију слависте Луја Лежера, Јоиан Колар и панслатзистичка поезија у XIX. неку. Псто тако од интереса је п чланчић о сликару Јосифу Манесу, кога сматрају за највећега генија међу чешким уметницима п који се истпче као творац праве народне уметностп. Најпосле ваља нам забележити и један чланак о Народнилг устаноналш и удруокењгша, где нас публициста Л. Шмит-Боше упознаје са сврхом, организацијом и радом Чешке школске лшпгице. Од илустрација у овој другој свесци свиде нам се две лепе слике Јосифа Манеса, Гбе је лгоја огпаџбина? и Кадран на сату варошке куће у Прагу (Кадранје површина часовника на којој су означени часови), који се састоји из 24 слике у кругу и од којих 12 представљају 12 месеци у години по календарскпм и астро-

номским знацима, адругих 12 сликаразне човечије радове у пољу и природи за то исто време. Међу осталим врло лепим п укусно израђенпм сликама долазп и акварелп Ђорђа Стибрала, Стара нарош Г1ра,\ која је била изложена на етнографској изложби 1895. године у Прагу ... Напори наше браће Чеха на свима пољима народног им живота, уродиће извесно жељеним плодом. На томе ће их путу пратити симпатије целог истински образованог света, а нарочито њихове искрене браће Срба.*) н. с п.

*) Свака свеска овога часопнеа стаје три дин., а може се набавнтп преко издавача-штампара .Тоћаи 81о1аг-а у Прагу. Моји записници, слике и успомене. Написао Степан Бегаенић Петров. Загреб. Српска штампарија 1897. Готово увијек, кад нам до руке дође каква нова књига, најприје ћемо погледати на прву страну корица: само да прочитамо име писца. И ако опазимо да нам је гшсац непознат, или боље рећи да је почетник, ми или оставимо књигу на страну, па да је на „беспослици" читамо, или је пак отворимо са неким неповјерењем. Дочим кад нам је писац познат, а особито ако нам је то мио познаник, ми и највећи посао забатаљујемо, а књигу жељно отварамо и почињемо читати . . . Но колико год нам је пријатно изненађење, кад прочгггамо какву лијепу ствар од писца почетника, десет пута теже је разочарање, кад нанђемо на рђаву работу нашега љубимца. Стеван Бешевпћ одавна нам је познат због лијепијех његовијех пјесама (а нарочито оних патриотске садржине), но ради тога, што нам није био познат н као прозаиста, ми смо његову књигу узели и са неком радошћу, а богме и са неком зебњом у срцу ... А да лп нас је задовољио и да ли смо, по нрочптању, оставили ову књигу радосни због лијепе принове у нашој књижевности, ради смо да овђе мато опшпрнпје нзнесемо. И због тога морамо почети са прегледом свију ових „слика и успомена" и то онако, како их је сам писац распоредио. Прва је Бешевићева слика Зиллски дан. Некакав господар Прокоп, не имајући