Zora

281

Писма из Ниша, о харемима, од Јелене Јов. Димитријевића, која су излазила у биоградском Делу у впше свезака, нзишла су засебно отшгампана. Цијена им јс 1.60 дин. — Један наш уважени крптичар (Цензор — Драгутнн Ј. Илијћ), оцјенујући ово „уметничко дело, луно лирског заноса, који нас п нехотице заводи у чаробне светове оних бујних машта, што нх сањасмо, читајући бајке из хиљаде и једне ноћи", вели за ова Писма: „Уз Мпрза Шафпју и севдалинске Дахире иристају ова писма као лале уз ђул и шебој. Наша лена књпжевност може се подичитп њима". Хаџи Ђера. прпповијегка Драгутпна Ј. Илнћа, један од онпх бисерове, које наш дични пјесник ниже од лањске годнне у свом низу СЂетле слике нз оорбе за крст часни, отштампава се у засебну књигу. Доносећп његов оглас на корицама овога листа, мп је својим читаоцпма препоручујемо од свег срца. Ова слика из борбе ,,за крст часни", биће заиста пајљепша лектира за родољубпвог српског чигаоца. У њој се огледа она гигантска борба за Ослобођење, на почетку овог вијека. Хаџи Ђеро је из доба првог осмјејка оног дана кога васкрснуше "Бере, Рувпма, Јјорђије, Луке, Главапш, Хајдук Вељке, Синђелпћи, Обреновићи, Раићи п т. д. Пјесник Драгутин оппсује то у својим „Сликама" најжнвљим бојама своје дпвне пјесничке кичпце, онако, како је то чинио пншући иређашње своје слике из „Хрпшћанских борба" н српских борба за крст часни. „Зора" ће врло радо да прпма претплату на „Хаџн Ђеру" из ових крајева, а примила се тога с увјерењем, да ће наш родољубиви народ да се што впше претплати на ово дјело, које је огледало његове величнне у борби за своје име, вјеру, језик. Нмаће тпме прилике да се диви оним свештеницима српским који ее не одродпше од свог имена и свог народа нп у најмучнијим даннма коца и конопца, него стајаху са својнм народом и с крстом у једној а мачем у другој руци, војеваху с њима за најсветије аменете својих предака. Моћи ће да се диви њнховом вптештву, које им остави вјечан споменик у сјећању њпховог српског народа, као што се дивисмо чнтајући Хаџи Рувима, Игумана Пајсију и т. д. Нека је топло препоручена и нашим свештеницима. Граничар, лист за културне и народне господарствене ннтересе југославенских земаља, почео је од Ј. јулнја да изилази у Земуну. Штампа се ћирилицом и латинпцом а изилази сваки дан осим понећељка. Уреднпк му је Флорпјан Маркс. Цијена на годину 12. форината. Велп се да ће лист стајати изнад свакнх партајских нацпоналнпх тежња. Економнја п просвета југославенскпх народа, бпће му једнно на срцу, што пзјављује својим мотом (пспод натпнса): „Брат је мио, које вјере био". 1_е Соп1Ш 8егћо егоа{е, тај наслов носн једна студија о српско-хрватскнм размирпцама, која изиђе у прошлогодпшњој Еетие (1ез Деих тош1е8, књнзп од 15. септембра. Писац је те студије СћаНев Бо18еаи,

који, као убијеђеии католнк, више јс на странн-Хрвата, те се није могао довољно уздигнути изнад обичних наших вјерских и национално-нолнтичких зађевица. Пзгледа да прилнчно пратн наше стварп, алн му се ипак пма пребацитп ова једностраност : док водп рачуна н о најмањем чланку пз „Обзора" п „Црвене Хрватске", дотле не зна неколпко озбиљних н објектнвннх студија, које се појавшпе у посл. вријеме у Срба о срп.-хрватскпм несугласпцама. Ова студпја заслужује ипак, колико радн извнје^них погрешака и једностраностн, толнко п ради оннх пријатељских осјећаја, које писац манпфестује према срп. племену, да се о њој у нас проговори опширније. Г. Лоазо је наппсао псто тако, поводом прошлогодпшњег митпнга трнју народности у Парпзу, један чланак у Ееуие ћеђ<1иша<1а1ге (Кг. 218, од 25. јула, стр. 578 — 590) : Маџариза.п у са.ш Вагра.п, гдје се неколнко страница тпчу н српскога народа у Боснп п Херцеговпнн. Н. Чеси и сувремена Чешка. Почетком ове годпие париска књижара А1сап издача је озу књпгу : Без Тсћегјиез е! 1а Воћеше соп1етрога1пе, раг .Теап Воигћет. То је више псториско-полнгичка студија којој је задатак да упозна страни свијет са чешкнм народом и на тај начпн припомогне бар у неколико исти народ, који се борп више од три стољећа, да дође по ново до независности и свога народног живота. Нзвијесна српска уредништва добила су ову кљнгу од самога ппсца, те бн требало да нас упознаду детаљније њеном садржпном. Књнга је штампана на на обичној 12-ни, а стаје дпн. 3'50. Опера-комик о Црногорцима. 3' Лоренцово.м француском каталогу напшлн смо на једну књигу, која јс штампана 1848. год. у Паризу, а носи слиједећи наслов : Без Мопкепе^ппз, орега-соппцие еп 1гоГз аскеа, раг А1рћон8е <1е Ријо1 е1 вегаг<1; тиз1<[ис <1е Тлшпап<Иег. Нисмо је могли нигјде набавпти у француским књижарама, а не могасмо је наћи ни у антикварнпцама, те смо замолнли једног нашег пријатеља у Паризу да нотражи ову књигу у тамошњој Народној Библиотеци п да напнше о њој кеколико редака за читаоце „Зоре". II Моп1епедго, Ш 6ае1апе Рпзош. Поводом стуиања у брак црногорске кнегињнце Јелене са италијанским престолонасљедником Внктором Емануплом, појавило се је у Италији много књпга п публикацнја, које говоре о Црној Горп. Међу овима ваља забиљежити и једну књижицу ђеновскога професора Форпсонп-а, О Црној Гори , у којој износн најглавнпје географске, псториске п статпстичке податке о Црној Горн, те се може сматрати као корпстан и поуздан вођа за познавање данашњпх прплнка п организација братске нам кнежевнне. На крају је забпљежена бпблпографија важнијнх дела о Црној Гори на њемачком, Француском, пталијанском п енглеском језику. Књпжнца је штампана у Ђзнови 1896. год. о трошку самога писца, а сгаје само 50 сантима,