Zora

284

3 0 Р А

ЧИТУЛА Никола Манојловиб, добро познат у српској новијој књижевности под именом Рајко , преминуо је као парох 11. јулија о. г. у Слатини, у Славонији. Сриски народ губи у њему једног од најврједнијих млађих снага на свом јавном пољу, а нарочито на пол^у књижевном, гдје је пок. Рајко бно за превођења прозе са страних језика, што је прослављени З.иај, за превођење стихова. Његовн пријеводи са пољског језика, бјеху узор у нашој књижевности пријевода, и раденост и продуктивност н.егова у том послу, бјеше јединствена. Да нам га немилосрдна смрт не оте тако нагло, имали бисмо, за неколико година у српском пријеводу нај.љепша дјела пољских приповједача; а и овако је тужни глас ране смрти даровитог преводиоца Крашевског, Шенкјевића, Ожешкове, Дигасињског и т. д., сваког пријатеља лијепе српске књиге до срца потресао. — Осим превађања, покојни је Рајко познат и у колу млађих српских пјесника. Пјесме је писао, додуше, много ређе, но у њима се ипак огледала увијек чиста и идеална пјесничка душа. Рођен је у Слатини 1864. децембра мјесеца, од сиромашних родител>а занатлија; но у раној младости његовој остане сироче и, борећи се с великом невољом, школовао се у Карловцима, гдје сврши 6 гимн. разреда, затим у Загребу препарандију, а најпослије у Н. Саду, глје је матурпрао и Ср. Карловцима, гдје доврши богословију. Био је парох у Болчи, Мељанима, затим катихета у пакрачкој српској препарандији, а најпослије парох у његовом родном мјесту у Слатини. Ове године га је народ, у коме је као свештеник високо поштован био, изабрао за посланика за карловачки сабор, гдјеје био и отишао. Но како је одавна био порушеног здравља, врати се одмах из Ср. Карловаца болестан кући, гдје сутри дан умре. Родољубиви посланици у карловачком сабору, приредили су му, како чујемо, парастос и одали му тиме достојно поштовање; а, чује се, да су покренули живу и родољубиву мисао, да се добровољним прилозима издају и Рајкове пјесме, а чист приход поклони његовој породици. Вјечан му спомен! ЈанКО КрсНИК, књижевник и велики словеначки родољуб, умр'о је 15.27. јулија о. г. С неколико омањих његових приповједачких пријевода, познат је и у нашој књижевности. Био је најбољи словеначки новелиста. Родио се на Брду на Горанском, гимназију и праваучиојеу Љубљани и Грацу. Био је на Брду до своје смрти адвокат, гдје и написао неколико потоњих својих радова и одакле је потпомагао сваку мисао, која је била за подизање просвјете у Словенаца. Слава му! „ЗОРД" ИЗЛАЗИ ЈЕДД2 ПУТ 7 ШЕСБЦ7 И ТО НА СБРШЕТКУ СВДХОГ ИЈЕСЕЦА. ИЗНАПи 4-5 ТДЕДКД Д ЦПЕНД ЈОЈ ЈЕ ЗА СБЕ ЗЕШЉЕ.* НД ЧКТАВУ ГОДИНУ ФОР. 4.— НД ПО ГОДННЕ ФОР. 2-— ЗА ЂАКЕ НД ЧНТДВУ ГОДННУ СДМО ФОР. 3.— ДРЕТШ1ДТД Н РУКОННОИ ШДЉУ СЕ НД УРЕДНИШТВО. Огласи се рачунају од петпт ретка у једном ступцз' и то : за једно оглашавање по 8 новч., за 3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније, по погодбн. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. бил>еговина.

ШТАМПАРИЈА КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР И КПСИЋА У МОСТАРУ.