Zora

0 обожавању огња и огњишта

(црну џригерицу), опраће је у млијеку 1 ) и иосушити малко на сунцу и најпошље испржити на ватри. Међутим прилажу на огањ црвено дрвље (П^пит 8ап1аН), тамјана, ораха итд., док се не испече јаре, молећи се непрестанце сунцу Мишри, Брами и Шиви, да им опросте гријехе. На то ће Браманци међу собом на честице подијељене јетре и мале хљепчиће 2 ) (испечене од ражовог бранша) подијелити међу собом, па на миг свога старјешине прогутати обадвоје и тако се причестити. — Од тога времена стоји сваки Браманац у великој части а главар им (Јагиама) од тога ће светог огња понијети собом кући, те ће га за цијелог свог живота чувати, а кад умре, ваља да му се њиме запали она ломача, на којој ће му се послије смрти запалити тијело. Јер чврсга је вјера била, да ће му се тијем душа очистити од свијех тјелеснијех љага, те да му неће требати селити се кроз којекакве животиње, док се не очисти и посвети, да се може опет придружити свом творцу Индри (Митри). Овај је имао свој пријесто на седмом небу а до његаје владало шест планета, сваки насвом понижем небу. До њега јевладао Солга (мјесец) а за овијем редом Киова (фоуа-Марс) Буда (Меркур), Вриас (Јупитер), Вели (Венус) Киани (Слаш-Сатурн), а од тога нам исходи седам дана у недјељи као сИез 8оИз (Индра-Митра) сИез Бтае, сИез МагИз, сИез Мегсиги, сИез Јоугз" 6 ) с11ез Уепеггз, сИез 8а*игпг. Обреди, које горе споменусмо, описује Јагиурведал1 о којем неки писци тврде да су врло налични они') Мојсије забрањује „јаре у млијеку евоје матере кухати" (ЕхоД. СХХХУ. 26). Од тога је правим Јеврејима забрањено јести месо зачињено млијеком. ®) Тако се види на стражњој слици плоче из Коњица. Впди Гласник зем. муз. 1897. Св 4. стр. 637. •'') Полатски: РсгепЛеп (Перунов-дан).

јем које описује II. и III. Мојсијева књига. Ти обреди прелазили су редом од народа до народа само што их је сваки народ на свој начин преиначавао: просвијећени на идеалнији, непросвијећени на простији ; а народ је тако заборавио на право значење, те је с тога старе обреде сасвим изгрдио. Из Плутархова списа 0 Исиди види се да су и Перзијанци ведске обреде познавали ; но они су их само изгрдили. То видимо на Митровом богоштовљу, гдје сесамо о отајствима говори и у свему пази на број седам. Тако су познавалии жртву СолттЉе (Сомајагам) јер су они, по Плутарху, при Митровом обреду и Сомаииће мјесецу приказивали а с тога виђамо и оне судове (атрћогае, кга!ега) на Митриним сликама. Уједно семоже разабрати из Митриног обреда, како су то све Грци преиначили и изгрдили. За чудо, ми налазимо жртву јарета и у старословенском племену Старопруса. 3 ) Када би ови жртву јарета приказивали сунчаном богу, тада би се народ из више села на које прикладно мјесто сабрао и наложио огромну дугачку ватру, а жене би измијесиле лепиња од пшенична тијеста и привели би јаре пред главара (Вуршхаит) 4 ) Овај би обје руке прислонио на жртву и призивао најмоћније богове и молио их да подаре народу добру љетину и међутим да посвете ову жртву и хљебац, од којих ће благовати. За то призове понајприје Пергубрија 5 ) (Первић) побједител^а 3 ) е188е1, стр. 21. НагЉпооћ. стр. 171. и т. д. 4 ) УигвћаИез од санскрпт. тагаћ-ЈзћЉа = врховник старјешина. 5 ) Рег^ићпје од балтичког ј>ег-уа и губ, = долазитп т. ј. бог прољећа, Прпин, (прва јара = рптауега), јер овај сунчани бог сваке годнне први се повраћа а може произлазити • од балгич. кор. габ = давати, даривати као руски Даждибог (Ба^апиб!. У исто коло спада и балгијски 6иБ1аз = Губер (од габ) од тога наше гувно, губно и брдо Губср, у јуж. Херцег.