Zora

3 0 Р А

115

Марта. Ми ћемо се данас само пред светом видети; дакле, не можемо више слободно разговарати до довече, а после нећемо моћи бити у преписци. Нгуманији ће зацело бити забрањено да ми допусти, да се виђам с вашом мајком и да примам писма. Ово је, дакле, наш последњи разговор пре мога пунољества. Те зато узмите овај прстен; ако имаднете што ново и важно да ми саопштите, метните га у ову Фијоку, коју ћу отварати с времена на време. Ако га у њој нађем, прошетаћу се по стази, која води чуваревој кућици; ту ћемо се срести. Фернан. Дакле ме одиста мало волите? Марша. Да, ја вас волим. Фернан. И ја вас волим и све ћу учинити да вам докажем да сам васдостојан . . . Вашу руку ? Марта. На дан веридбе . . . (Дениза уђе )Дениза! . . . (Удали се и оде гласовиру. Посматра у огледаду Ден.изу и Фернана. Они нити шапћу нити дају један другом знаке), ФернаН (гласно Денизи) Знаш ли где је моја мајка? Дениза. Мало час је сишла у врт. Разговара са г. Тувненом. Фернан. Хвала! (Поздравља их) Госпођице! . . . (Изиђе). ЈГжТЖ П0М1Д, Марша, Дениза, доцније слуга. Марша (зазвони за тим за себе). Нису говорили! Нису правили знаке! . . . (Слузи, који уђе). Узмите ове

ноте и однесите их у моју собу. Реците собарици да их метне у један од мојих сандука. Дениза. Одлазите ? Марта. Да. Дениза. Кад? Марша. Сутра. (Говорећи даје слузи ноте). Дениза. Зашто ? Марша (не одговара. Слузи, који је већ пошао, даје још једне ноте). Ах, станите, још ове. (Слуга изађе). Дениза. Не одговарате ми ? Марта. Нисам вас чула. Дениза. Питала сам вас зашто одлазите? Марша. Зато што сам од брата добила допуштење да се вратим у манастир. Дениза. Не остајете више овде? Марша. Не. Дениза. Шта вам је криво ? Марша. Хоћу да избегнем надзор, који хме вређа. Дениза. Чији надзор ? Марта. Ваш. Дениза. Шта говорите! Марша. Кад сам вас јутрос послала у овај салон, да ми потражите књигу . . . 4*