Zora

3 0 Р А

127

сврши. — Но да то све пође Задрузи зарукомтребајош одзив од 4000 претплатника. Она се томе нада. Изађе ли број на 7000 претпл., Забатик ће излазити у мјесечним свескама те би за исту цијену претплатник добивао годишње мјесто 72 табака 100-120. Ми ову лијепу намјеру дичне Задруге биљежимо с поштовањем; а свијем љубитељима лијепе књиге препоручујемо Забапник најусрдније. — Да још и то додамо: уза свако дјело иде још и опширнији предговор о животу и дјелима сваког књижевника чије се дјело уноси у Забавник, што је веома умјесно. Припрема за рад у основној школи. Написао Ј. Миодрагопић , проф. учит. школе. Београд. 1897. Цијена 1.50, укоричено 2 динара. За почетнике учитеље ова ће књига бити велика потпора. Примисмо на приказ: Први потези. Песме и проза Ђорђа Ц. Стаменкоиића. Ниш. Штампарија 3. Мунца 1897. Цијена? Прки су потезц — први потези, са свијем својствима почетничког посла. Од свих махана, једна им је највећа: што су уопће хитали прије свог времена у свијет и то још у засебној књизи. Да не бјеше тога, ми не бисмо ништа изгубили, а писцу би било много боље. Хришћански брак, што га је написао г. архимандрит Н. Дучић, примили смо на приказ са благодарношћу. Штампана је Биограду, у Државној Штампарији 1898. год. Износи 81 стр. 8° а стаје 1 динар. Књига је јамачно наше најбоље дјело о питањима хришћанског брака, те ће добро доћн свима нашијем свештеницима. Награђена је по одлуци Архијерејског Сабора са 300 динара. То јој је најљепша препорука. Рентгенови зраци (ФотограФија неви-дљивог) извео Јеленко МихаиловиК, ирофесор. (Из „Дела"). Биоград 1897. Комете, падалице и метеори, популарни критички преглед писања о пропасти земље (са 10 слика у тексту) средио Јеленко Михаилови\\, проф. I. беогр. гимн. Биоград 1896. Фалбови критични дани, метеоролошко разматрање од проф. Јеленка Михаиловика, асистента опсерваторије Велике Школе. ('Отштампано из „Дела") Биоград 1897. Хрватска Ује\о$1ау К1агс: Вгјћ!г8кI кпегоуј ос! р1етепа &иМб (1о §0(1. 1347. — 8° з!г. 176, Схепа 1 1ог. 20 потб. Познати хрватски историчар описује овдје славну историју историјског племена Шубића, којег домовина бјеше Далмација а завичај Брибир, у Брибирској жупи на ријеци Крки; а који су постали у 12. вијеку и Феудални кнезови, кад им је угарски краљ даровао брибирску жупу са свијем градовима. Говори се ту и о бану Павлу I. који је постао скоро незавпсан владалац у Хрватској и неком дијелу Дал-

мације, кад 'ђе већ брибирско кнештво бјепте осилило за владе потоњих владалаца из лозе Арпадове. Најпослије је ту њихово губљење Острвице и добијање Зрина, „у словенској земљи." Писац је у овој књизп, у интересантним потезима, изнио један знаменит дио повјеснице свога народа. РШј> ЂаутоуИ- МагивИ: Тгпјс I с V I ј е с е (1892—1898). ХЈ 21а1:пот Ргарт. Тгвкот Е. В1ет1па. У1аз1. Мак1а<1от. 1898. СЈјепа 60 пб.

Словеначка 81оуеп$ке пагосЈпе резтј. ТЈгеШ Љ. К. 81геке1ј. III. впорјс 81г. 393-59. (КпЈ1§е МаНсе &1оуеп$ке га 1. 1897. Сепа? С Т Р А Н А Француска 1а ЗегћЈе е! 1 ез бегђев. Ангело де Губернатис, члан Српске Академије Наука у Биограду, написао је књигу под горњим натписом. Изишла је у Фиоренцији на француском језику а има 326 стр, Змајовина Видосава Бранковић у францускоме пријеводу. — Париски илустровани часопис Те Мопс1е Мо«1егпе, који је прије двије године донио један симпатичан чланак о Црној Гори, штампао је у прошлогодишњој септембарској свесци (бр. 33., стр. 4111) у францускоме пријеводу лијепу и једину умјетничку приповијетку нашег омиљеног Змајове, ВидосаЂу Бранковићепу. Преводилац је те приповијетке Рус, Е. Хајперан-Кашински, који често упознаје француску публику са стварима из слокенског свијета. Приповијетка је пропраћена једном дужом биљешком о пјеснику и његовим главнијим дјелима. Ту је и пошљедња слика пјесникова (иста као и она у лањској Босанској Били) и још неколико композиција од неке госпођице Бесот^е, које су ваљале да представе неколико сцена из саме приповијетке, али не са много успјеха и тачности. Ово је, у колико је нама познато, први рад Змајовин у Францускоме пријеводу. Пријевод је, узев у опће, прилично тачан и чита се са оним исгим уживањем као и српски оригинал. Н. Афоризми краљице Наталије. Ба Еетие МеаКв^е у овогодишњој јануарској свесци донијела је неколико афоризама из пера узвишене мајке краља Србије са вјерном копијом њеног потписа. Овај је часопис покренут у Филантропској сврси, као што му и само име казује, и међу својим сарадннцима броји највиђеније француске књижевнике. Бугарски роман преведен у Француза. — Париска књижара Фламарион издала је крајем прошле године у Францускоме пријеводу Под иго-то, роман познатог бугарског књижевника и данашњег министра просвјете, Вазова. Исти роман, у коме се дирљиво слика мучан живот бугарскога народа у ропству и