Zora

142

0 ОБОЖАБАЊУ ОГЊА И ОГЊИШТА

и на народним везовима, на банат- Агни је био у Инђана прави скијем и бугарскијем ћилимовима и Бог на земљи, с тога су му и падалматинскијем јашмацима 1 ) које носе лили свети Огањ Детагни. Да виженске на глави. На поменутој плочи димо како сеБраманац молио Агнију 1 ): из Реповице види се, како напријед „Ти си, о Огњу, чувар светијех обреда.

рекосмо, и посуда за пиће и мјесец када се рађа (млађ, млађак). Те посуде биће свакојако да су служиле при Митриној богослужби за хаома-пиће, а то судимо тим прије, јер се у Перзијанаца уздржао исти назив тог пића као и у Инђана. Ови су жртвовали своме богу мјерачу 2 ) године Сома, Сомино пиће а они Хаомино пиће. Сома је значило у исконско добаМјесецу Инђанаа кашње се звао и Циандра, а у Перзијанаца значи Хаома Сомин сок. Но да су Перзијанци збиља познавали ведски обред Сомине жртве, то потврђује како рекосмо и Плутарх кад говори о Митриној богослужби и о богињи Исиди. Кад су Инђани прије жртве молитвама благосивљали Сомино грање, тад су своје молитве почињали увијек са „хум" а свршавали са „ом", а то је значило : хоћеш да буде тако ? јест да буде тако ом-алтн. Нато би истукли хом или хаомино грање у ступи (хавана) полугом, а сок су излијевали у посуде и мијешали млијеком. Перзијанци су приносили своју Хаомину жртву у јутро рано прије изласка сунца 3 ). На жртвенику је пламтјела ватра. Но да се вратимо опет на божанство Огња.

•) Јагимаци, од литванског уаз опасати, појасотти, литв. јо$1а, јо$ти = појас, тканица. Перзијско уаћ значи обући, уа^а = опасан, опасати. Јашмак се у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори зове женски покривач по глави, који је обично бијел и везен. 2 ) Мјесец, санскритски таза, зендски таопћ, грчки ЦЛГјУЈј све од аријског тсЛ, те:1а11 = мјерити. 3 ) Ово вријеме су Перзијанци називали хавана, а од Ни извире и ријеч кава, јер је сојЈеа млада ријеч коју ЈЈатини нијесу познавали.

Ти си бог међу онијем што умиру на земљи. Ми вал^а да те частимо жртвама. Тебе ваља, о крепки Огњу, да славимо при свечаностима, јер ти односиш жртве боговима као кочијаш. Потуци и отерај од нас наше непријазнике — те безбожне непријател^е, ти, о пламени боже, Огњу! Нека те пјесник још издалека опомене својом попијевком, која допире до тебе, о Огњу! Ти си исти на свијем мјестима и господар међу свијем народима! Ми те призивљемо у биткама, свијем потребама у помоћ, када потребујемо снаге ! Зовемо тебе, који нам дајеш скупоцијене дарове. Ти си старјешина и достојан да те славимо жртвама. Ти сједиш као свештеник, како од вајкада тако и данас. Насити се и подај нам срећу! . . ." Свети Огањ од вајкада је био у источњака у великој части. Курцијус 2 ) приповиједа, да је перзијски краљ Дарије, прије него је пошао у рат, молио сунце Митру, и призвао му вјечни Огањ и| замолио га да му улије у срце срчаност и храброст достојну његови предака. — Обичај одржавања вјечите ватре иле Свето?а Огња уздржао се у Инђији све до наших времена. Нибур :< ) приповиједа у својем путопису, да му се одлична породица у Сурати 4 ) хвалила, да она уздржава Светп Огањ већ од двјеста година.

Ма§ш,

') Е^т. 8. 11. 2 ) А. СцгНив: Бе гећчз А1ех. Ш). IV. Сар. 10. 3 )Ше1>ићг: ВеЈвећешзћгеЉип^ааећ Агаћ., 1Љ. II. 4 ) Град у Инђији. (НАСТАВИЋЕ СЕ)