Zora

214

ОБОЖАВАЊУ РгЊА И РгЊИШТА Извадак из: Упоредне Старославенске Митологије, с обзиром на народне обичаје и старе народне пјесме. — Др. Никола Гржетић (наставак) ^ајбниц 1 ) пише „роз! шог1ет ^ *СагоН Ма^ш 1трега1;ог!3, дшс1ат поп уеп СћпзИапГ ргаесјрие 1гапб АЊеат (ћаћа), бибсер1;ат Пс1ет Сћпбћ геПпдиеп1еб 1с1о1а биа ргојеНотап (аНаз Натоп) бсШсе!, 8уап1;ећиск, \УЈ11:е1иђе, Еаде^аз! сит сае!епб егехегип! е! 1п 1оса рпбћпа бШиегип!". Осим Сутбога (буап!ећић) и Витољуба (буап^еућ) и Радегоста навађа се ту још и Хоман т. ј. огњена жртва, коју су приносили Полабљани иза жетве богу Свантевиду и Радегосту, а то су били Кријесови 2 ). Даворин Трстењак надовезује на ријеч Хоман наш Кријес, и да има по словенским земљама и дан данас таких породичких презимена (као у старих Хрвата Кријес) и да се и трава „овника" или велики коријен (А1ап1:) 3 ) називље или хоман или оман или воман. То исто биље зове се тако и по разнијем крајевима Хрватске, а оно што сељак на кров куће намјешта и чувикућом или нетресколг зове и употребљује против болести ушију, то се зове по словенским земљама напрсшек или треск. Сељак држи да у куће, гдје има нешреска^), гром не удара, а с тога се понегдје и зове чуваркућом (чувакућом). Но што је најинтересантније, то је — да се у Крањској коријен оман сипа у ватру кријеса, баш онако као 1 ) БеЉпЉ, 8спр(;. гегшп 1 >гипзУ1С. I. рад 192. 2) Кријес је било у Хрвата јшчно име. Ено јунака Кријеса, који је један између тројице браће Хрвата, вођа на Гробничком пољу. 'ђ В18ег, ХадгеБ 1863. 4 ) Нијемци га зову Ооппегкгаи!.

што су сипали Инђани свакојако мирисно ивијећеу своју жртву Хоман. Од светиње хомана имаде трага у Херцеговини. У Гацку ушивају хоман дјеци у хаљину те их тиме ради урока прокађују и веле: Да није траве хомана, И великог зеља 5 ) косана, Не би ни могла мајка Од урока отхранити сина.' 5 ) Свака ће дјевојка набрати хомана у очи Ђурђевдана те ће му рећи: „Омане, омане, брате рођени, залуди тога (Н. Н.) за мном!" 7 ) Прва врста кријесова биле су жртве сунчаном богу жетве, Сутвиду, (Свантевиду) о љетном сунокрету (^бо^ћћит аебћуит), о данашњем Ивањдању (Ивањи 8 ), Јовандању) кад су му се палиле десетине пољскога плода. Овом приликом скупљали су се људи са свију страна на свечаност, те су ту момци и дјевојке играли око ватре коло и пјевали оогу Виду славопјеве и доскочице, а најпослије су скакали и преко ватре и око ње се утркивали. Отуд стргање — стркање израз у Добрињу, на острву Крку, мјесто ивањске вашре. Од ове ватре остало нам је много мјесних имена 9 ) која су прозвана по палењу десешине. У тракијских Словена има још пјесма коју су овом приликом пје5 ) Велико зеље = велики коријен или трава оман = аЈапк = 1пи1а Не1ешит. 6 ) Гласник, 3. 1894., 373. 7 ) Милићевић: Жтзот и т. д. Срба стр. 94. б ) С тога шзањске Јзапгре = кријесови = стркање на острву Крку. 9 ) Угљани код Обровца, Угљани острв код Задра, Паљевине, Гарице, Гаришта, Прокине, Крешеио (у Босни).