Zora

3 О Р А

219

*јјКТВРТЖ ПОЛ Л 1! А, Андрија (за њим) Брисо (за њим) Госиођп Брисо. Андријп (отвори врата од собе у којој је Брисо) Драги Брисо! Брисо (улази) Господине конте! Андрија. Још имам да говорим с вама. Брисо. На служби. Андрија. Само причекајмо госпођу Брисо, коју сам узео слободу да зовнем, јер и она треба да учествује у нашем разговору. (Госпођа Брисо улази). ЕВО је! Драга госгтођо Брисо, вама и господину Брисо имам да саопштим врло деликатну ствар. Што не седнете ? Живећи овако заједно упознали смо се; од како сам изгубио моје драге родитеље, ви сте прве две личности, у којима ми се по каткад учинило да видим њихову слику. Брисо (узбуђено) Господине конте! Андрија. Те тако сам стао тражити начина, да ми ви одиста будете отац и мајка, и тај начин нашао сам врло лако. Ја волим вашу кћер, волим је силно; у то сам уверен пошто сам се озбиљно испитао. Част ми је замолити вас за њену руку. Бр1 /1С0 (врло просто) Моја кћи, Дениза, ваша жена, господине конте, то је немогућно. Андрија. Зашто ? Брисо. Та, господине конте, ми нисмо из вашега друштва, ми смо сироти људи.

Андрија. Ви сте честити људи. Брисо. Ја сам у вашој служби, ми станујемо код вас, рећи ће се .. . Андрија. Шта може да се рекне? Брисо. Да смо злоупотребили ваше поверење. Андрија. Јесам ли ја дете? Не знам ли шта радим? Нисам ли свој господар? Коме на овом свету имам да дајем рачуна ? Брисо. И то није све: Дениза, рекох вам јутрос, хтела је да пође . . . Андрија. Она је волела Фернана, а он ми је мало час пред својом мајком дао о томе најјасније, најискреније објашњење, које служи на част вашој кћери. Ваш пристанак, драги Брисо, не обавезује ни у чему госпођицу Денизу. После вашег имам њен пристанак да задобијем. У овај мах тражим од вас само право да је упознам с мојим осећањима и надама. Брисо. Све заиста од ње зависи. Што се мене тиче, господине конте, шта друго да вам кажем до да сам најузбуђенији, најизненађенији, најсрећнији човек на свету? Ако сам одиста био поштен човек, као што сам тежио, ако смо били честити људи, као што ви кажете, ако смо претрпели многа искушења и невоље, бар смо зацело награђени за све. (Брише сузе) Је ли, Јованка? Госиођа Брисо (која се од почетка разговора из све снаге уздржава, испрекиданим гласом:) Да, да. з*