Zora

3 0 Р А

247

0

ОБОЖАВАЊУ

ГЊА И

Извадак из: Упоредне Старославенске Митологије, с обзиром на народнс — Д|». Нвкола Гржетић (НАСТАВАК) ГЊИШТА

и старе народне ПЈеслге.

Љубушином суду видјели смо како се врши пред заМЈ.'коном ;? ујеко21спЈћ ђо^оу" божји суд иред извјесником правде. ' Ј \ То нас потсјећа на неке обичаје у Херцеговини и на неке народне изреке, које данас нијесмо у стању разумјети, ако се не осврнемо и на старе обичаје другијех Аријца. Ваља ирије свега узети на ум, да је у старој аријској вјери Огањ био видљив одсијев небеског сунчаног богаИндре, анарод гаје држао правим божјим намјестником на земљи. С тога се Агни називље у Ригведи (2, 1.) законодавцем. Тиме разумијемо зашто се и данас у неким народним обичајима држи Огањ правим суцем. По вјери аријској ваља Огањ да одлучи који је од двојице окривљеника прав а који крив. С тога има понегдје обичај да и један и други окривљеник наложе напобашка двије ватри и у исти мах и један и други тури у њих овна. Онога окривљеника чији ован изгори држи народ за права, невиног, а другога за кривца, јер тобож неће Огањ да му прими жртву. У то коло пада вађење мазије и иренашење буса, шрна и камена. При вађењу мазије ваља окривљенику пред цијелијем селом вадити из кључале воде гвожђе (мазију) које је прије тога усијано на ватри. Народ тврди, да правом човјеку неће наудити ни усијано гвожђе ни кључала вода, а кривцу да хоће и једно и друго. Но прије него што метне де-

сницу у врућу воду ваља да рекне ову молитву: 1 ) — 0 водо! Тако ти свевишњега, свезнајућега и свемогућега Бога, који је створио небо над нама и све звијезде по небу, а пред њима сјајно, жарко сунце, које грије земљу коју је сами Господ Бог створио! Тако ти земаљскијех њедара из којих си и ти изашла, ако сам прав, стани ! Немој врети! Немој ме ожећи! А ако сам крив, узаври стоструко ! Сажежи ми руку до рамена, да се браћа уклањају од мене као од губавца! . . Сви који су наоколо викну: Амин! У сјеверној Далмацији (Мокро Поље) чујеш заклетву: — Заклињем се сунцем и живом ватром, па да ме метну макар на усијаногвоЈсђе или да ме огњеним гвожђем закапет. ј. обуку гвоздену капу. Као што има Огањ, врућа вода и угријано гвожђе моћ да пронађе кривца, такоје у очима народа има и бус, шрн и камен, јер ту открива кривца тежина земље т. ј. сама мајка Земља или богиња Земјана. Када сусјед сусједу преоре земљу, тад ваља кривцу да пренесе бус, трн и камен правом границом свог земљишта. Забаса ли кривим путем, тад држи народ да ће пострадати под бусом. То бива пред народом и на свечан начин. Тује и свештеник који рекне: — Господе Боже, који си створио небо, земл^у и од ње човјека и дао му по гријеху нашега праоца Адама

') Л. Грђић-Бјелокосић: Из народа о народу, I. 212., 215.