Zora

304

А Ш И К Л И Ј Е

III. Зцраво да си, ђузел о'лу' 30 ) Од Истока! Татли к'зум, Стамболкињо Црноока! Да л' и сада чари старе Исток има? Да л' још срма-мјесец 31 ) сија, По ђулима? Да ли јоште цв'јетку ђула Булбул поје? Да л' му лахор шумом лахким Одпојује? Да ли шумом поток мали, Звјезде зове, И расипље ђумиш-сузе 22 ) На цвјетове. Јесу л' јоште ђулистани 23 ) Хладовити ? Да л' по њима још су кјошци 21 ) Сановити ? Да л' кануни 25 ) још имаду Жице јасне? Изводе ли на њих моме Пјесме красне? Да л' и сада у севдаху Двоје мило, Сунце прене и доведе У бунило? Збогом остај, ђузел о'лу' Од Истока? Сабах ђелди; пуца зора Милоока.... IV. Мјесец сија. Срма шевак Тихо слази одозгора, И по лахким валим пада И трепери врх Босфора. Мостар, у јулу 1898.

Стамбол снива, све је тихо, Аваз 26 ) цигли не мо'ш чути; Само каткад мирис-крилом Лахки лахор што зашушти. И кад лахор крилом крену, Кроз ђул-багче оне шарне Он несташно прикраде се Под ђулове, бејтуране. Татли-аваз зраком вину, И шапате неке тајне Површини неба диже, У мјесеца двери сјајне. Алт'н мјесец ђевкер-зраке 27 ) На обалу цвјетну крену, И у бостан хладовити Радознало један гле'ну; Па нечујно прикраде се, До ћимена зеленога, И свијетле муме 28 ) ужди, II гле, чуда слађанога! — На ћимену сједи дјева, Бајна ружа из џенета, Свуд око ње цв'јеће кружи, Ал' к'о она нема цв'јета! Крај ње момче бејаз-лица, 29 ) Кара-ока 30 ) огњевита; Око паса дилбер злата, Бијела му рука свита. И у слатком загрљају, Ријеч циглу усне шапћу: „За те, ашик, све на св'јету, За те, злато, живот даћу!" Мјесец јасни разви крило, И срмали шевак крену, И остави драго двоје, Да сањају на ћимену! Осман А. Ђикић.

20 ) Красно чедо. 21) Сребро. 22) Сребро. 23 ) Врт. 24 ) Павиљон. 25) Врста свирке. 26) Глас. 27) Накит. 28) Свијећа. 29) Бијел. а °) Црн.